Језекиљ, глава 2

 

1. И рече ми: Сине човечји, устани на ноге да говорим с тобом.

Дан. 10:11, Дела 26:16

2. И уђе у ме дух кад ми проговори, и постави ме на ноге, и слушах Оног који ми говораше.

4 Мој. 11:25, Суд. 13:25, Нем. 9:30, Језек. 3:24, Јоило 2:28

3. И рече ми: Сине човечји, ја те шаљем к синовима Израиљевим, к народима одметничким, који се одметнуше мене; они и оци њихови бише ми неверни до овог дана.

Јер. 3:25

4. К синовима тврдог образа и упорног срца шаљем те ја, па им реци: Тако вели Господ;

Језек. 3:7

5. И послушали или не послушали, јер су дом одметнички, нека знају да је пророк био међу њима.

Језек. 2:7, Језек. 3:11, Језек. 3:27, Језек. 33:33

6. И ти, сине човечји, не бој их се нити се бој њихових речи, што су ти упорни и као трње и живиш међу скорпијама; не бој се њихових речи и не плаши се од њих што су дом одметнички.

Јер. 36:14, Језек. 3:26, Мат. 10:28, Јевр. 11:27, 1 Пет. 3:14

7. Него им кажи речи моје, послушали или не послушали, јер су одметници.

Јер. 1:7, Јер. 1:17, Јер. 34:6, Мат. 28:20

8. Али ти, сине човечји, слушај шта ћу ти казати, не буди непокоран као тај дом непокорни; отвори уста, и поједи шта ћу ти дати.

Откр. 10:9

9. И погледах, а то рука пружена к мени, и гле, у њој савијена књига.

Јер. 1:9, Језек. 3:1

10. И разви је преда мном, и беше исписана изнутра и споља, и беше у њој написан плач и нарицање и јаох.

Језек. 10:5

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga