2. Мојсијева, глава 32

 

1. А народ видевши где Мојсије за дуго не силази с горе, скупи се народ пред Арона, и рекоше му: Хајде, начини нам богове, који ће ићи пред нама, јер том Мојсију који нас изведе из земље мисирске не знамо шта би.

2 Мој. 24:18, 5 Мој. 9:9, Иса. 41:6, Дела 7:40

2. А Арон им рече: Поскидајте златне обоце што су у ушима жена ваших, синова ваших и кћери ваших, и донесите ми.

Суд. 8:24

3. И поскида сав народ златне обоце што им беху у ушима, и донесоше Арону.

4. А он узевши из руку њихових, сали у калуп, и начини теле саливено. И рекоше: Ово су богови твоји, Израиљу, који те изведоше из земље мисирске.

2 Мој. 20:23, 5 Мој. 9:16, Суд. 7:3, 1 Цар. 12:28, Нем. 9:18, Псал. 106:19, Иса. 46:6, Дела 7:41, Рим. 1:23

5. А кад то виде Арон, начини олтар пред њим; и повика Арон, и рече: Сутра је празник Господњи.

3 Мој. 23:2, 2 Цар. 10:20

6. И сутрадан уставши рано принесоше жртве паљенице и жртве захвалне; и поседа народ, те једоше и пише, а после усташе да играју.

1 Кор. 10:7

7. А Господ рече Мојсију: Иди, сиђи, јер се поквари твој народ, који си извео из земље мисирске.

1 Мој. 6:11, 5 Мој. 4:16, 5 Мој. 9:12, 5 Мој. 32:5, Суд. 2:19, Ос. 9:9

8. Брзо зађоше с пута, који сам им заповедио; начинише себи теле ливено, и поклонише му се, и принесоше му жртву, и рекоше: Ово су богови твоји, Израиљу, који те изведоше из земље мисирске.

2 Мој. 20:3, 2 Мој. 20:23, 5 Мој. 9:16, 1 Цар. 12:28

9. Још рече Господ Мојсију: Погледах народ овај, и ето је народ тврдог врата.

2 Мој. 33:3, 2 Мој. 33:5, 2 Мој. 34:9, 5 Мој. 9:6, 5 Мој. 9:13, 5 Мој. 31:27, 2 Дн. 30:8, Иса. 48:4, Дела 7:51

10. И сада пусти ме, да се распали гнев мој на њих и да их истребим; али од тебе ћу учинити народ велик.

2 Мој. 33:3, 4 Мој. 14:12, 5 Мој. 9:14, Псал. 106:23, Јер. 7:16, Јер. 11:14, Јер. 14:11

11. А Мојсије се замоли Господу Богу свом, и рече: Зашто се, Господе, распаљује гнев Твој на народ Твој, који си извео из земље мисирске силом великом и руком крепком?

5 Мој. 9:18, 5 Мој. 9:26, Псал. 74:1, Псал. 106:23, Плач 2:20

12. Зашто да говоре Мисирци и кажу: На зло их изведе, да их побије по планинама и да их истреби са земље? Поврати се од гнева свог, и пожали народ свој ода зла.

4 Мој. 14:13, Ис.Н. 7:9, Језек. 20:9

13. Опомени се Аврама, Исака и Израиља, слуга својих, којима си се собом заклео и обрекао им: Умножићу семе ваше као звезде на небу, и земљу ову, за коју говорих, сву ћу дати семену вашем да је њихова довека.

1 Мој. 12:7, 1 Мој. 13:15, 1 Мој. 15:7, 1 Мој. 15:18, 1 Мој. 22:16, 1 Мој. 26:4, 1 Мој. 28:13, 1 Мој. 35:12, Јевр. 6:13

14. И ражали се Господу учинити зло народу свом, које рече.

4 Мој. 23:19, 5 Мој. 32:36, 2 Сам. 24:16, 1 Дн. 21:15, Јер. 18:8, Јер. 26:19, Ос. 11:8, Јоило 2:13, Јона 3:10

15. Тада се врати Мојсије, и сиђе с горе са две плоче сведочанства у рукама својим; и плоче беху писане с обе стране, отуд и одовуд писане.

5 Мој. 9:15

16. И беху плоче дело Божје, и писмо беше писмо Божје, урезано на плочама.

2 Мој. 31:18

17. А Исус чувши вику у народу, кад викаху, рече Мојсију; вика убојна у логору.

18. А он рече: Није то вика како вичу који су јачи, нити је вика како вичу који су слабији, него чујем вику оних који певају.

19. И кад дође близу логора, угледа теле и игре, те се разгневи Мојсије, и баци из руку својих плоче, и разби их под гором.

20. Па узе теле које беху начинили и спали га огњем, и сатре га у прах, и просу га по води, и запоји синове Израиљеве.

21. И рече Мојсије Арону: Шта ти је учинио овај народ, те га ували у толики грех?

1 Мој. 20:9

22. А Арон му рече: Немој се гневити, господару; ти знаш овај народ да је брз на зло.

2 Мој. 15:24

23. Јер рекоше ми: Начини нам богове, који ће ићи пред нама, јер том Мојсију који нас изведе из земље мисирске не знамо шта би.

24. А ја им рекох: Ко има злата, нека га скида са себе. И дадоше ми, а ја га бацих у ватру, и изађе то теле.

25. А Мојсије видећи народ го, јер га оголи Арон на срамоту пред противницима његовим,

2 Мој. 33:4, 2 Дн. 28:19

26. Стаде Мојсије на врата од логора, и рече: К мени ко је Господњи. И скупише се пред њега сви синови Левијеви.

2 Дн. 23:8, Псал. 94:16

27. И рече им: Овако каже Господ Бог Израиљев: Припашите сваки свој мач уз бедро своје, па прођите тамо и амо по логору од врата до врата, и побијте сваки брата свог и пријатеља свог и ближњег свог.

4 Мој. 25:5, 5 Мој. 33:9

28. И учинише синови Левијеви по заповести Мојсијевој, и погибе народа у онај дан до три хиљаде људи.

29. Јер Мојсије рече: Посветите данас руке своје Господу, свак на сину свом и на брату свом, да би вам дао данас благослов.

30. А сутрадан рече Мојсије народу: Ви љуто сагрешисте; зато сада идем горе ка Господу, еда бих га умолио да вам опрости грех.

1 Сам. 12:20, 2 Сам. 16:12, Амос 5:15

31. И врати се Мојсије ка Господу, и рече: Молим Ти се; народ овај љуто сагреши начинивши себи богове од злата.

32. Али опрости им грех: Ако ли нећеш, избриши ме из књиге своје, коју си написао.

5 Мој. 9:14, Псал. 56:8, Псал. 69:28, Псал. 139:16, Дан. 12:1, Рим. 9:3, Филиб. 4:3, Откр. 3:5, Откр. 20:12, Откр. 20:15, Откр. 22:19

33. А Господ рече Мојсију: Ко ми је згрешио, оног ћу избрисати из књиге своје.

3 Мој. 23:30, Језек. 18:4

34. А сада иди, води тај народ куда сам ти казао. Ево, мој ће анђео ићи пред тобом, а кад их походим, походићу на њима грех њихов.

4 Мој. 20:16, Амос 3:14, Рим. 2:5

35. И Господ би народ зато што начинише теле, које сали Арон.

2 Сам. 12:9

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga