2. Царевима, глава 23

 

1. Тада посла цар, те се скупише к њему све старешине Јудине и јерусалимске.

2 Дн. 34:29

2. И отиде цар у дом Господњи и с њим сви људи из земљи Јудине и сви Јерусалимљани и свештеници и пророци и сав народ, мало и велико, и прочита им све речи књиге заветне, која се нађе у дому Господњем.

2 Цар. 22:8

3. И цар стојећи код ступа учини завет пред Господом да ће они ићи за Господом и држати заповести Његове и сведочанства Његова и уредбе Његове свим срцем и свом душом, вршећи речи тог завета написане у тој књизи. И сав народ приста на завет.

2 Цар. 11:14, Јер. 4:2, Јер. 34:15, Језек. 1:1

4. Тада заповеди цар Хелкији, поглавару свештеничком и свештеницима другог реда и онима који чуваху врата, да изнесу из цркве Господње све ствари које беху начињене Валу и гају и свој војсци небеској; и спали их иза Јерусалима у пољу кедронском, и однесе пепео од њих у Ветиљ.

2 Цар. 21:3, 2 Цар. 21:7

5. И сврже свештенике идолске које беху поставили цареви Јудини да каде по висинама у градовима Јудиним и око Јерусалима тако и оне који кађаху Валу, сунцу и месецу и звездама и свој војсци небеској.

2 Цар. 21:3

6. И изнесе гај из дома Господњег иза Јерусалима на поток Кедрон, и спали га на потоку Кедрону и сатре у прах, и просу прах на гробове синова народних.

2 Дн. 34:4

7. И поквари куће курварске које беху у дому Господњем, у којима жене ткаху застираче за гај.

1 Цар. 14:24, Језек. 16:16

8. И доведавши све свештенике из градова Јудиних оскврни висине где кађаху свештеници од Геве до Вирсавеје, и поквари висине на вратима, и која беше на уласку на вратима Исуса заповедника градског налево од врата градских.

1 Цар. 15:22, Језек. 44:10

9. Али свештеници оних висина не приступаху к олтару Господњем у Јерусалиму, него јеђаху пресне хлебове међу браћом својом.

1 Сам. 2:36, Језек. 44:10, Мал. 2:8

10. Оскврни и Тофет, који беше у долини синова Еномових, да не би нико више водио сина свог ни кћери своје кроз огањ Молоху.

3 Мој. 18:21, Ис.Н. 15:8, Иса. 30:33, Јер. 7:32, Јер. 19:13

11. И уклони коње које беху поставили цареви Јудини сунцу од уласка у дом Господњи до куће Натан-Мелеха дворанина, која беше у Фаруриму; а кола сунчана сажеже огњем.

5 Мој. 4:19, 2 Дн. 14:5, Јов 31:26

12. И олтаре на крову собе Ахазове, које беху начинили цареви Јудини, и олтаре које беше начинио Манасија у оба трема дома Господњег, поквари цар, и узевши их оданде баци прах од њих у поток Кедрон.

2 Цар. 21:5, 2 Дн. 33:3, 2 Дн. 33:15, Јер. 19:13

13. И висине према Јерусалиму с десне стране на гори маслинској, које беше начинио Соломун, цар Израиљев Астароти гаду сидонском и Хемосу гаду моавском и Мелхому гаду синова Амонових, оскврни цар.

Нем. 13:26, Јер. 11:13

14. И изломи ликове и исече гајеве, и места њихова напуни костију људских.

2 Мој. 23:24, 2 Мој. 32:20, 4 Мој. 33:52, 5 Мој. 7:5, 5 Мој. 7:25

15. И олтар, који беше у Ветиљу, висину, коју беше начинио Јеровоам, син Наватов, који наведе на грех Израиља, и олтар и висину поквари, и спаливши висину сатре је у прах, и спали гај.

1 Цар. 12:28, 1 Цар. 12:33, 2 Цар. 10:31

16. И обазревши се Јосија виде гробове који беху онде на гори, и посла те извадише кости из гробова, и сажеже их на олтару и оскврни га, по речи Господњој, коју рече човек Божји, који напред каза те ствари.

1 Цар. 13:2, 2 Цар. 23:14

17. И рече: Какав је оно споменик што видим? Рекоше му грађани: Оно је гроб човека Божијег који дође из Јуде и напред каза то што си учинио на олтару у Ветиљу.

18. А он рече: Оставите га, нико да му не креће кости. Тако се сачуваше кости његове с костима оног пророка који дође из Самарије.

19. И све домове висина по градовима самаријским које начинише цареви Израиљеви гневећи Господа, поквари Јосија; и учини с њима све онако како учини у Ветиљу.

2 Дн. 34:6

20. И покла све свештенике висина, који беху онуда, на олтарима, и сажеже кости људске на њима; потом се врати у Јерусалим.

2 Дн. 34:5

21. Тада заповеди цар свему народу говорећи: Празнујте пасху Господу Богу свом, као што пише у књизи заветној.

2 Мој. 12:3, 3 Мој. 23:5, 4 Мој. 9:2, 5 Мој. 16:2, 2 Дн. 35:1

22. Јер не би празнована овако пасха од времена судија које судише Израиљу и за све време царева Израиљевих и царева Јудиних.

2 Дн. 35:18

23. Као што би осамнаесте године цара Јосије празнована пасха Господу у Јерусалиму.

24. И оне што се договарају с духовима и врачаре, и ликове и гадне богове и све гадове који се виђаху у земљи Јудиној и у Јерусалиму истреби Јосија да изврши речи закона написане у књизи коју нађе Хелкија свештеник у дому Господњем.

3 Мој. 19:31, 3 Мој. 20:27, 5 Мој. 18:11, 2 Цар. 21:6, 2 Цар. 22:8, 1 Дн. 10:13, 2 Дн. 34:14

25. Ни пре њега не беше таквог цара, који би се обратио ка Господу свим срцем својим и свом душом својом и свом снагом својом, сасвим по закону Мојсијевом, нити после њега наста такав као он.

2 Цар. 18:5, Јер. 22:15

26. Али се Господ не поврати од жестине великог гнева свог, којом се беше распалио гнев Његов на Јуду за све дражење којим Га беше дражио Манасија.

2 Цар. 21:11, 2 Цар. 24:3, Јер. 15:4

27. И рече Господ: и Јуду ћу одбацити од себе као што сам одбацио Израиља, и град ћу овај одбацити, који сам изабрао, Јерусалим, и дом, за који рекох: Ту ће бити име моје.

1 Цар. 8:29, 2 Цар. 17:18, 2 Цар. 24:2, Јер. 32:31

28. А остала дела Јосијина и све што је чинио, није ли записано у дневнику царева Јудиних?

29. У његово време изађе Фараон Нехаон, цар мисирски на цара асирског к реци Ефрату, и цар Јосија изађе преда њ, а он како га виде уби га у Мегидону.

Суд. 1:27, 2 Цар. 9:27, 2 Цар. 14:8, 2 Дн. 35:20, Јер. 46:2, Зах. 12:11

30. И мртвог метнуше га слуге његове на кола, и одвезоше га из Мегидона у Јерусалим, и погребоше га у гробу његовом; и народ земаљски узе Јоахаза, сина Јосијиног, и помазаше га и зацарише га на место оца његовог.

2 Цар. 14:21, 2 Дн. 36:1, Јер. 22:11

31. Двадесет и три године беше Јоахазу кад поче царовати, и царова три месеца у Јерусалиму. Матери му беше име Амутала, кћи Јеремијина, из Ливне.

2 Цар. 24:18, Језек. 19:3

32. Он чињаше што је зло пред Господом сасвим како су чинили оци његови.

33. И свеза га Фараон Нехаон у Ривли, у земљи ематској да више не царује у Јерусалиму, и оглоби земљу сто таланата сребра и таланат злата.

4 Мој. 34:11, 2 Цар. 25:6, Језек. 19:4

34. А царем постави Фараон Нехаон Елијакима, сина Јосијиног на место Јосије оца његовог, и преде му име Јоаким; а Јоахаза узе и отиде у Мисир, а он умре онде.

2 Цар. 24:17, Јер. 22:11, Јер. 22:12, Дан. 1:7, Мат. 1:11

35. А оно сребро и злато даде Јоаким Фараону разрезавши на земљу да би дао новце по заповести Фараоновој, од сваког узимајући како беше цењен, сребро и злато по народу у земљи, да да Фараону Нехаону.

Приче 11:11

36. Двадесет и пет година беше Јоакиму кад поче царовати, и царова једанаест година у Јерусалиму. Матери му беше име Зевуда, кћи Федајева, из Руме.

2 Дн. 36:4

37. А он чињаше што је зло пред Господом сасвим како су чинили оци његови.

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga