Јеремија, глава 4

 

1. Ако ћеш се вратити, Израиљу, вели Господ, к мени се врати, и ако уклониш гадове своје испред мене, нећеш се скитати.

Јоило 2:12

2. И клећеш се истинито, верно и право: Тако да је жив Господ. И народи ће се благосиљати Њим, и Њим ће се хвалити.

5 Мој. 10:20, 2 Цар. 23:3, Иса. 45:23, Иса. 45:25, Иса. 48:1, Јер. 33:9, 1 Кор. 1:31, Гал. 3:8

3. Јер овако вели Господ Јудејцима и Јерусалимљанима: орите себи крчевину, и не сејте у трње.

Ос. 10:12, Мат. 13:7

4. Обрежите се Господу, и скините окрајак са срца свог, Јудејци и Јерусалимљани, да не изиђе јарост моја као огањ и разгори се да не буде никога ко би угасио за зла дела ваша.

5 Мој. 10:16, Соф. 2:2, Кол. 2:11

5. Објавите у Јудеји и огласите у Јерусалиму и реците: трубите у трубу по земљи; вичите, сазовите народ и реците: Скупите се, и уђимо у тврде градове.

4 Мој. 10:3, Језек. 33:3

6. Подигните заставу према Сиону, бежите и не стајте, јер ћу довести зло од севера и погибао велику.

Јер. 1:13, Јер. 1:14, Јер. 6:1, Зах. 6:6

7. Излази лав из честе своје и који затире народе кренувши се иде с места свог да обрати земљу твоју у пустош, градови твоји да се раскопају да не буде никога у њима.

Јер. 5:6, Јер. 25:38, Језек. 12:20, Дан. 7:4

8. За то припашите кострет, плачите и ридајте, јер се жестоки гнев Господњи није одвратио од нас.

Иса. 22:12, Јер. 6:26

9. И тада ће, вели Господ, нестати срца цару и срца кнезовима, и свештеници ће се удивити и пророци ће се зачудити.

10. И рекох: Ах Господе Господе! Баш си преварио овај народ и Јерусалим говорећи: Имаћете мир, а мач дође до душе.

Иса. 63:17, Језек. 14:9, 2 Сол. 2:11

11. У то ће се време казати овом народу и Јерусалиму: Ветар врућ с високих места у пустињи дува ка кћери народа мог, не да провеје ни прочисти.

Иса. 27:8, Јер. 51:1, Језек. 17:10, Ос. 13:5, Лука 12:55

12. Ветар јачи од тих доћи ће ми; и ја ћу им сада изрећи суд.

Јер. 39:5

13. Гле, као облак подиже се, и кола су му као вихор, коњи су му бржи од орлова. Тешко нама! Пропадосмо.

5 Мој. 28:49, Иса. 5:28, Јер. 49:21, Плач 4:19, Језек. 26:10, Језек. 38:9, Ос. 8:1, Авак. 1:8

14. Умиј срце своје од зла, Јерусалиме, да би се избавио; докле ће стајати у теби мисли твоје ништаве?

Иса. 1:16, Јаков 4:8

15. Јер глас јавља од Дана, и оглашује зло од горе Јефремове.

Јер. 8:16

16. Казујте народима; ево оглашујте за Јерусалим да иду стражари из далеке земље, и пуштају глас свој на градове Јудине.

Јер. 1:15, Јер. 5:15

17. Као чувари пољски стаће око њега, јер се одметну од мене, вели Господ.

2 Цар. 25:1, Јер. 6:3

18. Пут твој и дела твоја то ти учинише; то је од зла твог да је горко и да ти допире до срца.

Јов 20:6, Псал. 107:17, Приче 1:31, Иса. 50:1, Јер. 2:17

19. Јаох утроба, јаох утроба! Боли ме у срцу; срце ми бије; не могу ћутати; јер глас трубни чујеш, душо моја, вику убојну.

Иса. 16:11, Јер. 42:14, Јер. 49:2, Лука 19:41

20. Погибао на погибао оглашује се; јер се пустоши сва земља, наједанпут ће се опустошити моји шатори, завеси моји за час.

Псал. 42:7, Иса. 15:5, Јер. 10:20

21. Докле ћу гледати заставу? Слушати глас трубни?

22. Јер је народ мој безуман, не познаје ме, луди су синови и без разума, мудри су да зло чине, а добро чинити не умију.

Рим. 1:22, Рим. 16:19, 1 Кор. 14:20

23. Погледах на земљу, а гле без обличја је и пуста; и на небо, а светлости његове нема.

1 Мој. 1:2, Иса. 24:19, Јер. 2:12

24. Погледах на горе, а гле, тресу се и сви хумови дрмају се.

Јер. 9:10, Језек. 38:20

25. Погледах, а гле, нема човека, и све птице небеске одлетеле.

Јер. 12:4, Ос. 4:3, Соф. 1:3

26. Погледах, а гле, Кармил је пустиња и сви градови његови оборени од Господа, од жестоког гнева Његовог.

27. Јер овако говори Господ: Сва ће земља опустети; али нећу сасвим затрти.

Јер. 5:10, Јер. 5:18

28. Зато ће тужити земља, и небо ће горе потамнети, јер рекох, намислих, и нећу се раскајати, нити ћу ударити натраг.

4 Мој. 23:19, Иса. 33:9, Иса. 50:3, Јер. 12:4, Ос. 4:3

29. Од вике коњика и стрелаца побећи ће сви градови, отићи ће у густе шуме и на стене ће се попети; сви ће градови бити остављени и нико неће у њима живети.

2 Цар. 25:4, Иса. 6:11

30. А ти, опустошена, шта ћеш чинити? Ако се и облачиш у скерлет, ако се и китиш накитом златним, и мажеш лице своје, залуду се красиш, презиру те милосници, траже душу твоју.

2 Цар. 9:30, Плач 1:2, Плач 1:19

31. Јер чујем глас као породиљин, цвиљење као жене која се први пут порађа, глас кћери сионске, која рида, пружа руке своје говорећи: Тешко мени! Јер ми нестаје душа од убилаца.

Иса. 1:15, Плач 1:17

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga