1. Године тридесете, месеца четвртог, петог дана, кад бејах међу робљем на реци Хевару, отворише се небеса, и видех утваре Божје.

2. Петог дана тог месеца, пете године од како се зароби цар Јоахин,

3. Дође реч Господња Језекиљу сину Вузијевом, свештенику, у земљи халдејској на реци Хевару, и онде дође рука Господња нада њ.

4. И видех, и гле, силан ветар долажаше од севера, и велик облак и огањ који се разгореваше, и око њега светлост, а исред огња као јака светлост;

5. Исред њега још као четири животиње, које на очи беху налик на човека;

6. И у сваке беху четири лица, и четири крила у сваке;

7. И ноге им беху праве, а у стопалу беху им ноге као у телета; и севаху као углађена бронза.

8. И руке им беху човечје под крилима над четири стране, и лица им и крила беху на четири стране.

9. Састављена им беху крила једно с другим; и не окретаху се идући, него свака иђаше на према се.

10. И лице беше у све четири лице човечје и лице лавово с десне стране, а с леве стране лице волујско и лице орлово у све четири.

11. И лица им и крила беху раздељена озго; у сваке се два крила састављаху једно с другим, а два покриваху им тело.

12. И свака иђаше право на према се; иђаху куда дух иђаше, и не окретаху се идући.

13. И на очи беху те животиње као живо угљевље, гораху на очи као свеће; тај огањ пролажаше између животиња и светљаше се, и из огња излажаше муња.

14. И животиње трчаху и враћаху се као муња.

15. И кад гледах животиње, гле, точак један беше на земљи уза сваку животињу према четири лица њихова.

16. Обличјем и направом беху точкови као боје хрисолитове, и сва четири беху једнака, и обличјем и направом беху као да је један точак у другом.

17. Кад иђаху, иђаху сва четири сваки на своју страну, и идући не скретаху.

18. И наплаци им беху високи страхота; и беху наплаци пуни очију унаоколо у сва четири.

19. И кад иђаху животиње, иђаху и точкови уз њих; и кад се животиње подизаху од земље, подизаху се и точкови.

20. Куда дух иђаше, онамо иђаху, и подизаху се точкови према њима, јер дух животињски беше у точковима.

21. Кад оне иђаху, иђаху и они; и кад оне стајаху, стајаху и они; и кад се оне подизаху од земље, подизаху се и точкови према њима, јер дух животињски беше у точковима.

22. А над главама животињама беше као небо, по виђењу као кристал, страшно, разастрто озго, над главама њиховим.

23. А под тим небом беху им крила пружена, једно према другом, а два крила свакој покриваху тело.

24. И чух хуку крила њихових кад иђаху као да беше хука велике воде, као глас Свемогућег и као граја у логору; и кад стајаху, спуштаху крила.

25. И кад ставши спуштаху крила, чујаше се глас озго из неба, које беше над главама њиховим.

26. И озго на оном небу што им беше над главама, беше као престо, по виђењу као камен сафир, и на престолу беше по обличју као човек.

27. И видех као јаку светлост, и у њој унутра као огањ наоколо, од бедара горе, а од бедара доле видех као огањ и светлост око њега.

28. Као дуга у облаку кад је киша, таква на очи беше светлост унаоколо. То беше виђење славе Божје на очима; и кад видех, падох на лице своје, и чух глас Некога који говораше.