2. Царевима, глава 11

 

1. А Готолија, мати Охозијина, видевши да јој погибе син уста и поби сав род царски.

2 Цар. 8:26, 2 Цар. 10:7, 2 Дн. 22:10

2. Али Јосавеја, кћи цара Јорама сестра Охозијина, узе Јоаса сина Охозијиног, и украде га између синова царевих, које убијаху, и с дојкињом његовом сакри га од Готолије у ложницу, те не погибе.

3. И би сакривен с њом у дому Господњем шест година, а Готолија цароваше у земљи.

2 Дн. 22:12, Псал. 12:8

4. А седме године посла Јодај и дозва стотинике и војводе и војнике, и уведе их к себи у дом Господњи, и ухвати веру с њима, и закле их у дому Господњем, и показа им сина царевог.

2 Дн. 23:1

5. И заповеди им говорећи: Ово учините: вас трећина, који долазите у суботу, нека чувају стражу у двору царском.

1 Дн. 9:25, Лука 1:23

6. А трећина нека буде на вратима сурским, а трећина на вратима која су иза војника; и чувајте дом од силе.

7. А два дела вас свих који одлазе у суботу нека чувају стражу у дому Господњем око цара.

8. И опколите цара сваки са својим оружјем у руци, и ко би навалио међу врсте нека се погуби, и будите с царем кад стане излазити и улазити.

9. И стотиници учинише све како заповеди Јодај свештеник; и узеше сваки своје људе који долажаху у суботу с онима који одлажаху у суботу, и дођоше к свештенику Јодају.

2 Дн. 23:8

10. И свештеник даде стотиницима копља и штитове цара Давида, што беху у дому Господњем.

1 Сам. 21:9, 2 Сам. 8:7, 1 Дн. 26:26

11. И војници стадоше сваки са својим оружјем у руци од десне стране дома до леве стране дома према олтару и према дому око цара.

12. Тада изведе сина царевог, и метну му венац на главу, и даде му сведочанство, и поставише га царем, и помазаше га, и пљескајући рукама говораху: Да живи цар!

2 Мој. 25:16, 5 Мој. 17:14, 2 Сам. 1:10, Псал. 19:7, Иса. 8:16

13. А кад Готолија чу вику народа, који се стецаше, дође к народу у дом Господњи;

2 Дн. 23:12

14. И погледа, и гле, цар стајаше код ступа по обичају, и кнезови и трубе око цара, и сав народ из земље радоваше се, и трубе трубљаху. Тада Готолија раздре хаљине своје и повика: Буна! Буна!

1 Цар. 18:17, 2 Цар. 9:23, 2 Цар. 23:3, Приче 29:2, Мат. 21:9, Лука 19:37, Откр. 19:1

15. А свештеник Јодај заповеди стотиницима који беху над војском, и рече им: Изведите је из врста напоље, и ко пође за њом погубите га мачем; јер рече свештеник: Да не погине у дому Господњем.

16. И начинише јој место; и кад дође на пут којим се иде у дом царски коњским вратима, онде је убише.

1 Мој. 9:6, 2 Мој. 21:12, 2 Мој. 21:14, 3 Мој. 24:17, 4 Мој. 35:30, Нем. 3:28, Приче 11:31, Иса. 3:11, Јер. 31:40, Мат. 26:52, Јаков 2:13, Откр. 13:10

17. Тада Јодај учини завет између Господа и цара и народа да ће бити народ Господњи, такође и између цара и народа.

5 Мој. 5:2, 1 Сам. 10:25, Јер. 11:3, Јер. 11:6

18. Потом сав народ земаљски отиде у дом Валов, и раскопаше дом и олтар, и изломише ликове његове сасвим; а Матана свештеника Валовог убише пред олтарима. А свештеник опет уреди службу у дому Господњем.

2 Мој. 32:20, 5 Мој. 7:5, Суд. 6:25, Суд. 6:28, 2 Цар. 10:26, 2 Дн. 23:17

19. И узе стотинике и војводе и војнике и сав народ земаљски, и изведоше цара из дома Господњег, и уђоше у дом царски путем на врата војничка. И седе на царски престо.

2 Дн. 23:20

20. И радоваше се сав народ земаљски, и град се умири пошто Готолију убише мачем код царског дома.

Приче 11:10

21. Јоасу беше седам година кад се зацари.

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga