Јеремија, глава 7

 

1. Реч која дође Јеремији од Господа говорећи:

2. Стани на вратима дома Господњег, и огласи онде ову реч, и реци: Чујте реч Господњу, сви Јудејци, који улазите на ова врата да се поклоните Господу.

Јер. 19:2, Јер. 26:2

3. Овако говори Господ над војскама, Бог Израиљев: Поправите своје путеве и дела своја, па ћу учинити да станујете на овом месту.

4. Не уздајте се у лажне речи говорећи: Црква Господња, црква Господња, црква Господња ово је.

1 Сам. 4:4, Мих. 3:11

5. Него доиста поправите своје путеве и дела своја, и судите право између човека и ближњег његова.

6. Иностранцу, сироти и удовици не чините криво, и крв праву не проливајте на овом месту, и не идите за другим боговима на своје зло.

5 Мој. 6:14, 5 Мој. 8:19, Јер. 13:10

7. Тада ћу учинити да станујете од века до века на овом месту, у земљи коју сам дао оцима вашим.

5 Мој. 4:40

8. Ето, ви се уздате у речи лажне, које не помажу.

Јер. 23:32

9. Крадете, убијате и чините прељубу, кунете се криво, и кадите Валима, и идете за другим боговима, којих не знате;

2 Мој. 20:3, 1 Цар. 18:21, Јер. 11:17, Јер. 44:9, Ос. 4:1

10. Па онда доходите и стајете преда мном у овом дому, који се зове мојим именом, и говорите: Избависмо се, да чините све ове гадове.

Иса. 1:13, Језек. 23:39

11. Је ли овај дом, који се зове мојим именом, у вашим очима пећина хајдучка? Гле, и ја видим, вели Господ.

Иса. 56:7, Мат. 21:13, Мар. 11:17, Јован 2:24

12. Него идите сада на моје место, које је било у Силому, где наместих име своје испочетка, и видите шта сам му учинио за злоћу народа свог Израиља.

5 Мој. 12:11, Ис.Н. 18:1, 1 Сам. 4:10

13. Зато сада, што чините сва она дела, вели Господ, и што вам говорим зарана једнако, а ви не слушате, и кад вас зовем, а ви се не одазивате,

2 Дн. 36:15, Приче 1:24, Иса. 65:12, Јер. 32:33

14. Зато ћу учинити том дому, који се зове мојим именом, у који се ви уздате, и овом месту, које дадох вама и оцима вашим, као што сам учинио Силому.

Псал. 78:60, Језек. 24:21

15. И одбацићу вас од лица свог, као што сам одбацио сву браћу вашу, све семе Јефремово.

2 Цар. 17:23

16. Ти се дакле не моли за тај народ, и не подижи вике ни молбе за њих, и не говори ми за њих; јер те нећу услишити.

2 Мој. 32:10, Јер. 14:11, Јер. 15:1

17. Зар не видиш шта чине по градовима Јудиним и по улицама јерусалимским?

18. Синови купе дрва, а очеви ложе огањ, и жене месе тесто, да пеку колаче царици небеској, и да лију наливе другим боговима, да би мене дражили.

19. Мене ли драже? Говори Господ; еда ли не себе, на срамоту лицу свом?

Јов 35:6, Јер. 17:27, 1 Кор. 10:22

20. Зато овако говори Господ Господ: Гле, гнев мој и јарост моја излиће се на ово место, на људе и на стоку и на дрвета пољска и на род земаљски, и распалиће се, и неће се угасити.

Јер. 21:12, Језек. 21:4, Соф. 1:2

21. Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Жртве своје паљенице саставите са приносима својим, и једите месо.

Иса. 1:11, Јер. 6:20, Амос 5:21

22. Јер не говорих оцима вашим, нити им заповедих, кад их изведох из земље мисирске, за жртве паљенице ни за приносе.

1 Сам. 15:22, Псал. 51:16

23. Него им ово заповедих говорећи: Слушајте глас мој и бићу вам Бог и ви ћете ми бити народ, и идите свим путевима које вам заповедих, да би вам добро било.

2 Мој. 15:26, 2 Мој. 19:5, 3 Мој. 26:3, 3 Мој. 26:12, 5 Мој. 6:3, Јер. 11:4, Јер. 11:7

24. Али не послушаше, нити уха свог пригнуше, него идоше по саветима и мислима злог срца свог, и отидоше натраг, а не напред.

5 Мој. 29:19

25. Откад изиђоше оци ваши из земље мисирске до данас, слах к вама све слуге своје пророке сваки дан зарана и без престанка.

Нем. 9:30, Јер. 25:4

26. Али не послушаше ме, нити уха свог пригнуше, него беху тврдоврати и чинише горе него оци њихови.

Нем. 9:17

27. Говорићеш им све ове речи, али те неће послушати; и зваћеш их, али ти се неће одазвати.

Језек. 2:7

28. Зато им реци: Ово је народ који не слуша глас Господа Бога свог, нити прима науке; пропаде вера и неста је из уста њихових.

29. Острижи косу своју и баци је, и заридај гласно на високим местима, јер одбаци Господ и остави род, на који се разгневи.

Јов 1:20, Иса. 15:2, Јер. 9:10, Јер. 16:6, Ефес. 2:3

30. Јер синови Јудини учинише шта је зло преда мном, говори Господ, метнуше гадове своје у дом који се зове мојим именом, да би га оскврнили.

2 Цар. 21:4, 2 Дн. 33:4, Језек. 8:5

31. И саградише висине Тофету, који је у долини сина Еномовог, да сажижу синове своје и кћери своје огњем, што нисам заповедио нити ми је дошло на ум.

5 Мој. 17:3, 2 Цар. 23:10, Јер. 2:23

32. Зато ево, иду дани, вели Господ, кад се више неће звати Тофет ни долина сина Еномовог, него долина крвна, и погребаваће се у Тофету, јер неће бити места.

2 Цар. 23:10

33. И мртва ће телеса народа овог бити храна птицама небеским и зверју земаљском, и неће бити никога да их плаши.

Иса. 17:2, Јер. 14:16, Језек. 29:5

34. И учинићу, те ће из градова Јудиних и с улица јерусалимских нестати глас радостан и глас весео, глас жеников и глас невестин; јер ће земља опустети.

3 Мој. 26:33, Псал. 78:63, Ос. 2:11, Откр. 18:22

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga