2. Дневника, глава 34

 

1. Осам година беше Јосији кад поче царовати, и царова тридесет и једну годину у Јерусалиму.

1 Цар. 3:7, 2 Цар. 22:1, 1 Дн. 3:14, 2 Дн. 35:25

2. Он чињаше што је право пред Господом и хођаше путевима Давида оца свог и не одступаше ни надесно ни налево.

3. Јер осме године царовања свог, док још беше дете, поче тражити Бога Давида оца свог; а дванаесте године поче чистити Јудеју и Јерусалим од висина и од лугова и од ликова резаних и ливених.

1 Сам. 1:24, 1 Цар. 13:2, 2 Дн. 15:2, 2 Дн. 33:17, 2 Дн. 33:22, 2 Дн. 34:33, Псал. 119:9, Приче 8:17, Проп. 12:1, 2 Тим. 3:15

4. Јер пред њим раскопаше олтаре Валима, и ликове сунчане који беху на њима исече, и гајеве, и ликове резане и ливене изломи и сатре, и разасу по гробовима оних који им приносише жртве;

2 Мој. 32:20, 2 Цар. 23:6, Псал. 9:16, Дан. 4:25

5. А кости свештеничке сажеже на олтарима њиховим; и очисти Јудеју и Јерусалим;

1 Цар. 13:2

6. Тако и градове Манасијине и Јефремове и Симеунове и до Нефталима, и пустоши њихове унаоколо.

7. И тако обори олтаре и гајеве, и ликове изломи и сатре, и све ликове сунчане исече по свој земљи Израиљевој; потом се врати у Јерусалим.

5 Мој. 9:21

8. А осамнаесте године царовања свог пошто очисти земљу и дом, посла Сафана сина Азалијиног и Масију заповедника градског и Јоаха сина Јоахазовог, паметара, да се оправи дом Господа Бога његовог.

2 Цар. 22:3

9. И они отидоше ка Хелкији, поглавару свештеничком, и предаше новце донесене у дом Божји, које скупише Левити вратари од синова Манасијиних и Јефремових и од свега остатка Израиљевог, и од свега Јуде и Венијамина, па се вратише у Јерусалим;

2 Цар. 12:4, 2 Дн. 34:14

10. И дадоше настојницима над послом, који беху над домом Господњим, а они их даваху посленицима који рађаху у дому Господњем оправљајући што је трошно и утврђујући дом;

11. Даваху дрводељама и каменарима да се купује камење тесано и дрво за греде и да се побрвнају куће које беху развалили цареви Јудини.

12. А ти људи рађаху верно посао; и над њима беху постављени Јат и Овадија Левити од синова Мераријевих, и Захарија и Месулам од синова Катових да настоје око посла; и ти Левити сви умеху ударати у справе музичке.

2 Цар. 12:15, Нем. 7:2, Приче 28:20, 1 Кор. 4:2

13. И беху над носиоцима и над свим посленицима у свакој служби, и писари и управитељи и вратари беху Левити.

1 Дн. 23:4, Јер. 8:8, Мат. 26:3

14. И кад изношаху новце донесене у дом Господњи, нађе Хелкија свештеник књигу закона Господњег даног преко Мојсија.

5 Мој. 31:24, 2 Дн. 34:21

15. И каза Хелкија Сафану писару и рече: Нађох законик у дому Господњем. И даде Хелкија књигу Сафану.

16. А Сафан однесе књигу цару и јави му говорећи: Слуге твоје раде све што им је заповеђено.

17. Јер покупивши новце што се нађоше у дому Господњем, дадоше их настојницима и посленицима.

18. И још каза Сафан писар цару говорећи: Књигу ми даде Хелкија свештеник. И прочита је Сафан цару.

19. А кад цар чу шта говори закон, раздре хаљине своје.

5 Мој. 28:1, 5 Мој. 28:66, Ис.Н. 2:13, 2 Дн. 34:27, Нем. 8:9, Псал. 119:120, Авак. 3:16, Рим. 7:7, Рим. 7:13, Гал. 3:10

20. И заповеди цар Хелкији и Ахикаму сину Сафановом и Авдону сину Михејином и Сафану писару и Асаји слузи царевом говорећи:

21. Идите упитајте Господа за ме и за остатак у Израиљу и Јуди ради речи књиге ове што се нађе, јер је велик гнев Господњи који се излио на нас зато што оци наши не држаше речи Господње да чине све онако како је написано у овој књизи.

2 Цар. 17:6

22. И тако отиде Хелкија и људи цареви к Олди пророчици, жени Салума сина Текуја сина Асре ризничара, а она сеђаше у Јерусалиму у другом крају, и говорише с њом о том.

2 Мој. 15:20, Суд. 4:4, 2 Цар. 22:14, Дела 21:9

23. А она им рече: Овако вели Господ Бог Израиљев: Кажите човеку који вас је послао к мени:

24. Овако вели Господ: Ево пустићу зло на то место и на становнике његове, све клетве написане у књизи, коју су прочитали цару Јудином.

Ис.Н. 23:16, 2 Дн. 36:6, 2 Дн. 36:21, Јер. 25:9, Зах. 1:6

25. Зато што ме оставише и кадише другим боговима да би ме гневили свим делима руку својих, зато ће се излити гнев мој на то место и неће се угасити.

26. А цару Јудином који вас је послао да упитате Господа, овако му реците: Овако вели Господ Бог Израиљев за речи које си чуо:

2 Цар. 22:18

27. Што је омекшало срце твоје и понизио си се пред Богом кад си чуо шта је рекао за то место и за становнике његове, и понизивши се преда мном раздро си хаљине своје и плакао преда мном, зато и ја услиших тебе, вели Господ.

Псал. 51:17, Псал. 86:5

28. Ево, ја ћу те прибрати к оцима твојим, и на миру ћеш бити прибран у гроб свој, и нећеш видети својим очима зло које ћу пустити на то место и на становнике његове. И казаше то цару.

29. Тада посла цар те скупи све старешине Јудине и јерусалимске.

2 Цар. 23:1

30. И отиде цар у дом Господњи и сви људи из земље Јудине и Јерусалимљани, и свештеници и Левити и сав народ, мало и велико, и прочита им све речи књиге заветне, која се нађе у дому Господњем.

31. И цар стојећи на свом месту зададе веру пред Господом да ће ићи за Господом и држати заповести Његове и сведочанства Његова и уредбе Његове свим срцем и свом душом својом вршећи речи тог завета написане у тој књизи.

2 Цар. 11:14

32. И каза, те присташе сви који се нађоше у Јерусалиму и у племену Венијаминовом; и чињаху Јерусалимљани по завету Бога, Бога отаца својих.

33. И укиде Јосија све гадове по свим крајевима синова Израиљевих, и учини, те сви који беху у Израиљу служаху Господу Богу свом. Свега века његовог не одступише од Господа Бога отаца својих.

1 Цар. 11:5, Јер. 3:10

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga