Јеврејима, глава 9

 

1. Тако и први завет имаше правду богомољства и светињу земаљску.

2 Мој. 25:8, 2 Мој. 39:33, 3 Мој. 4:6

2. Јер скинија беше начињена прва, у којој беше свећњак и трпеза и постављени хлебови, што се зове светиња.

2 Мој. 26:1, 3 Мој. 24:5

3. А за другим завесом беше скинија, која се зове светиња над светињама,

2 Мој. 40:3

4. Која имаше златну кадионицу, и ковчег завета окован свуда златом, у коме беше златан суд с маном, и палица Аронова, која се беше омладила, и плоче завета.

2 Мој. 16:33, 2 Мој. 25:16, 4 Мој. 17:10, 5 Мој. 10:2, 5 Мој. 10:5

5. А више њега беху херувими славе, који осењаваху олтар; о чему се не може сад говорити редом.

3 Мој. 16:2

6. А кад ово беше тако уређено, улажаху свештеници свагда у прву скинију и савршиваху службу Божију.

4 Мој. 28:3, Дан. 8:11, Јевр. 7:11

7. А у другу улажаше једном у години сам поглавар свештенички, не без крви, коју приноси за себе и за народна незнања.

2 Мој. 30:10, 3 Мој. 16:2, Јевр. 7:11

8. Овим показиваше Дух Свети да се још није отворио пут светих, докле прва скинија стоји;

Јован 14:6, Јевр. 10:19, Јевр. 10:20

9. Која остаде прилика за садашње време, у које се приносе дари и жртве, и не могу да се сврше по савести оног који служи.

Гал. 3:21

10. Осим у јелима и пићима, и различном умивању и правдању тела, које је постављено до времена поправљења.

3 Мој. 11:25, 4 Мој. 19:7, 2 Дн. 4:6, Рим. 14:17, Ефес. 2:15, Јевр. 7:16

11. Али дошавши Христос, поглавар свештенички добара која ће доћи, кроз бољу и савршенију скинију, која није руком грађена, то јест, није овог створења,

Јевр. 8:2, Јевр. 10:1

12. Ни с крвљу јарчијом, нити телећом, него кроз своју крв уђе једном у светињу, и нађе вечни откуп.

Дан. 9:24, Зах. 3:9, Откр. 1:5

13. Јер ако крв јунчија и јарчија, и пепео јуничин, покропивши њом опогањене, освећује на телесну чистоту;

3 Мој. 4:35, 3 Мој. 8:11, 4 Мој. 19:2, 4 Мој. 19:9, Рим. 3:24

14. А камоли неће крв Христа, који Духом Светим себе принесе без кривице Богу, очистити савест нашу од мртвих дела, да служимо Богу Живом и Истинитом?

3 Мој. 4:35, Лука 1:74, Рим. 1:4, Ефес. 2:5, Јевр. 1:3, 1 Пет. 3:18, 1 Јов. 1:7

15. И зато је новом завету посредник, да кроз смрт, која би за откуп од преступака у првом завету, обећање вечног наследства приме звани.

1 Тим. 2:5, Јевр. 3:1, 1 Пет. 3:18

16. Јер где је завет ваља да буде и смрт оног који чини завет.

17. Јер је завет по смрти потврђен: будући да нема никакве силе док је жив онај који га је начинио.

Гал. 3:15

18. Јер ни први није утврђен без крви.

2 Мој. 24:6

19. Јер кад Мојсије изговори све заповести по закону свом народу, онда узе крви јарчије и телеће, с водом и вуном црвеном и исопом, те покропи и књигу и сав народ.

2 Мој. 24:5, 3 Мој. 14:4

20. Говорећи: Ово је крв завета који Бог начини с вама.

2 Мој. 24:8, Мат. 26:28, Јевр. 13:20, 1 Пет. 1:2

21. А тако и скинију и све судове службене покропи крвљу.

2 Мој. 29:12, 3 Мој. 8:15

22. И готово све се крвљу чисти по закону, и без проливања крви не бива опроштење.

2 Мој. 29:21, 3 Мој. 17:11

23. Тако је требало да се обличја небеских овима чисте, а сама небеска бољим жртвама од ових.

Јевр. 8:5

24. Јер Христос не уђе у рукотворену светињу, која је прилика праве, него у само небо, да се покаже сад пред лицем Божијим за нас;

2 Мој. 28:29, Јевр. 6:20, Јевр. 7:25, 1 Јов. 2:1

25. Нити да много пута приноси себе, као што поглавар свештенички улази у светињу сваке године с крвљу туђом:

26. Иначе би Он морао много пута страдати од постања света; а сад једном на свршетку века јави се да својом жртвом сатре грех.

1 Кор. 10:11, Гал. 4:4, Ефес. 1:10, Јевр. 7:27

27. И као што је људима одређено једном умрети, а потом суд:

1 Мој. 3:19, Проп. 3:20

28. Тако се и Христос једном принесе, да узме многих грехе; а другом ће се јавити без греха на спасење онима који Га чекају.

Мат. 25:34, Мат. 26:28, Јован 14:3, Рим. 6:10, 1 Пет. 2:24, 1 Јов. 3:5, Откр. 22:20

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga