4. Мојсијева, глава 11

 

1. После стаде се тужити народ да му је тешко; а то не би по вољи Господу; и кад Господ чу, разгневи се; и распали се на њих огањ Господњи, и сажеже крајње у логору.

2 Мој. 15:23, 3 Мој. 10:2, 5 Мој. 9:22, 2 Цар. 1:12, Плач 3:39, Језек. 20:36

2. Тада завапи народ к Мојсију, а Мојсије се помоли Господу, и угаси се огањ.

Јаков 5:16

3. И прозва се оно место Тавера, јер се распали на њих огањ Господњи.

4. А светина што беше међу њима, беше врло лакома, те и синови Израиљеви стадоше плакати говорећи: Ко ће нас нахранити меса?

2 Мој. 12:38, 4 Мој. 11:18, 5 Мој. 9:22, Псал. 78:19, 1 Кор. 10:6

5. Опоменусмо се риба што јеђасмо у Мисиру забадава, и краставаца и диња и лука црног и белог.

2 Мој. 16:3, Јер. 44:18, Мат. 6:24, Рим. 8:7, Филиб. 3:19

6. А сада посахну душа наша, нема ништа осим мане пред очима нашим.

7. А мана беше као семе коријандрово, а боја му беше као боја у бдела.

1 Мој. 2:12

8. И излажаше народ, те купљаху, и мељаху на жрвњима или туцаху у ступама, и куваху у котлу, или мешаху погаче; а укус јој беше као укус од новог уља.

9. И кад падаше роса по логору ноћу, падаше с њом и мана.

10. И чу Мојсије где народ плаче у породицама својим, сваки на вратима од шатора свог; и Господ се разгневи врло, и Мојсију би тешко.

11. Па рече Мојсије Господу: Зашто учини такво зло слузи свом? И зашто не нађох милости пред Тобом, него метну на ме терет свега народа овог?

2 Мој. 5:22, 2 Мој. 17:4, 5 Мој. 1:12, Јер. 15:10, Јер. 15:18, Мал. 3:14, 2 Кор. 11:28

12. Еда ли ја зачех сав овај народ? Еда ли га ја родих, кад ми кажеш: Изнеси га у наручју свом, као што носи дојиља дете, у ону земљу за коју си се заклео оцима њиховим.

1 Мој. 22:16, 1 Мој. 26:3, 2 Мој. 13:5, Иса. 40:11, Иса. 49:23, Језек. 34:23, 1 Сол. 2:7

13. Откуда мени меса да дам свему овом народу? Јер плачу преда мном говорећи: Дај нам меса да једемо.

2 Цар. 4:43, Мат. 15:33, Мар. 8:4

14. Не могу ја сам носити сав народ овај, јер је тешко за мене.

2 Мој. 18:18

15. Ако ћеш тако чинити са мном, убиј ме боље, ако сам нашао милост пред Тобом, да не гледам зло своје.

1 Цар. 19:4, Јов 6:8, Јона 4:3, Соф. 3:15

16. А Господ рече Мојсију: Сабери ми седамдесет људи између старешина Израиљевих, које знаш да су старешине народу и управитељи његови, и доведи их к шатору од састанка, нека онде стану с тобом.

2 Мој. 24:1, 2 Мој. 24:9, Језек. 8:11

17. Тада ћу сићи и говорити онде с тобом, и узећу од духа који је на теби и метнућу на њих, да носе с тобом терет народни и да не носиш ти сам.

1 Мој. 11:5, 4 Мој. 27:20, 1 Сам. 10:6, 2 Цар. 2:9, 2 Цар. 2:15, Јов 32:8, Јоило 2:28

18. А народу реци: Приправите се за сутра да једете меса, јер плакасте да Господ чу, и рекосте: Ко ће нас нахранити меса? Јер нам добро беше у Мисиру. Даће вам, дакле, Господ меса и јешћете.

2 Мој. 16:7, 2 Мој. 19:10, Псал. 78:20, Дела 7:39

19. Нећете јести један дан, ни два дана, ни пет дана, ни десет дана, ни двадесет дана;

20. Него цео месец дана, докле вам на нос не удари и не огади вам се, зато што одбацисте Господа који је међу вама и плакасте пред Њим говорећи: Зашто изиђосмо из Мисира?

Псал. 78:29

21. А Мојсије рече: Шест стотина хиљада пешака има народа, у коме сам, па Ти кажеш: Даћу им меса да једу цео месец дана.

Мат. 15:33, Мар. 8:4, Јован 6:7

22. Еда ли ће им се поклати овце и говеда да им достане? Или ће им се покупити све рибе морске да им буде доста?

2 Цар. 7:2, Мат. 15:33, Мар. 6:37, Лука 9:13, Јован 6:7

23. А Господ рече Мојсију: Зар рука Господња неће бити довољна? Видећеш хоће ли бити шта ти рекох или неће.

Иса. 50:2, Јер. 14:9, Језек. 12:25

24. И Мојсије изиђе и рече народу речи Господње; и сабра седамдесет људи између старешина народних, и постави их око шатора.

25. И Господ сиђе у облаку и говори к њему, и узевши од духа који беше на њему метну на оних седамдесет људи старешина; и кад дух дође на њих, пророковаху, али више никад.

2 Мој. 34:5, 4 Мој. 11:29, 4 Мој. 12:5, 1 Сам. 10:5, 2 Цар. 2:15, Јоило 2:28, Дела 2:17, 1 Кор. 14:1

26. А два човека осташе у логору, једном беше име Елдад, а другом Модад, на које дође дух, јер и они беху записани, али не дођоше к шатору, и стадоше пророковати у логору.

1 Сам. 20:26, Јер. 36:5

27. И дотрча момак, те јави Мојсију говорећи: Елдад и Модад пророкују у логору.

28. А Исус, син Навин, слуга Мојсијев, један од момака његових, рече говорећи: Мојсије, господару мој, забрани им.

Јован 3:26, 1 Кор. 14:5

29. А Мојсије му одговори: Зар завидиш мене ради? Камо да сав народ Господњи постану пророци и да Господ пусти дух свој на њих!

Дела 26:29, 1 Кор. 14:5

30. Потом се врати Мојсије у логор са старешинама Израиљевим.

31. Тада се подиже ветар од Господа, и потера од мора препелице, и разасу их по логору на дан хода одовуда и на дан хода одонуда око логора, на два лакта од земље.

Псал. 78:26

32. И уставши народ цео онај дан и сву ноћ и цео други дан купљаше препелице: и ко накупи најмање накупи десет гомора; и повешаше их себи редом око логора.

2 Мој. 16:36

33. Али месо још им беше у зубима, јоште га не поједоше, а Господ се разгневи на народ и удари Господ народ помором врло великим.

Псал. 78:30

34. И прозва се оно место Киврот-Атава јер онде укопаше народ који се беше полакомио.

4 Мој. 33:16

35. И пође народ од Киврот-Атаве у Асирот, и стадоше у Асироту.

4 Мој. 33:17, 5 Мој. 1:1

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga