1. А кад Самуило остаре, постави синове своје за судије Израиљу.

2. А име сину његовом првенцу беше Јоило, а другом Авија, и суђаху у Вирсавеји.

3. Али синови његови не хођаху путевима његовим, него ударише за добитком, и примаху поклоне и извртаху правду.

4. Тада се скупише све старешине Израиљеве и дођоше к Самуилу у Раму.

5. И рекоше му: Ето, ти си остарео, а синови твоји не ходе твојим путевима: зато постави нам цара да нам суди, као што је у свих народа.

6. Али Самуилу не би по вољи што рекоше: Дај нам цара да нам суди. И Самуило се помоли Господу.

7. А Господ рече Самуилу: Послушај глас народни у свему што ти говоре; јер не одбацише тебе него мене одбацише да не царујем над њима.

8. Како чинише од оног дана кад их изведох из Мисира до данас, и оставише ме и служише другим боговима, по свим тим делима чине и теби.

9. Зато сада послушај глас њихов; али им добро засведочи и кажи начин којим ће цар царовати над њима.

10. И каза Самуило све речи Господње народу који искаше од њега цара;

11. И рече: Ово ће бити начин којим ће цар царовати над вама: синове ваше узимаће и метати их на кола своја и међу коњике своје, и они ће трчати пред колима његовим;

12. И поставиће их да су му хиљадници и педесетници, и да му ору њиве и жњу летину, и да му граде ратне справе и шта треба за кола његова.

13. Узимаће и кћери ваше да му граде мирисне масти и да му буду куварице и хлебарице.

14. И њиве ваше и винограде ваше и маслинике ваше најбоље узимаће и раздавати слугама својим.

15. Узимаће десетак од усева ваших и од винограда ваших, и даваће дворанима својим и слугама својим.

16. И слуге ваше и слушкиње ваше и младиће ваше најлепше и магарце ваше узимаће, и обртати на своје послове.

17. Стада ће ваша десетковати и ви ћете му бити робови.

18. Па ћете онда викати, ради цара свог, ког изабрасте себи; али вас Господ неће онда услишити.

19. Али народ не хте послушати речи Самуилове, и рекоше: Не, него цар нека буде над нама,

20. Да будемо и ми као сви народи; и нека нам суди цар наш и иде пред нама и води наше ратове.

21. А Самуило чувши све речи народне, каза их Господу.

22. А Господ рече Самуилу: Послушај глас њихов, и постави им цара. И Самуило рече Израиљцима: Идите сваки у свој град.