Исус Навин, глава 5

 

1. А кад чуше сви цареви аморејски, који беху с ове стране Јордана к западу, и сви цареви ханански, који беху покрај мора, да је Господ осушио Јордан пред синовима Израиљевим докле пређоше, растопи се срце у њима и неста у њима јунаштва од страха од синова Израиљевих.

2 Мој. 15:14, 4 Мој. 13:30, 1 Цар. 10:5, Псал. 48:6

2. У то време рече Господ Исусу: Начини оштре ножеве, и обрежи опет синове Израиљеве.

3. И начини Исус оштре ножеве, и обреза синове Израиљеве на брдашцу Аралоту.

4. А ово је узрок зашто их Исус обреза: сав народ што изађе из Мисира, све мушкиње, сви људи војници помреше у пустињи на путу, пошто изађоше из Мисира;

4 Мој. 14:29, 4 Мој. 26:64

5. Јер беше обрезан сав народ који изађе, али не обрезаше никога у народу који се роди у пустињи на путу, пошто изађоше из Мисира.

6. Јер четрдесет година иђаху синови Израиљеви по пустињи докле не помре сав народ, људи војници, што изађоше из Мисира, јер не слушаше глас Господњи, те им се закле Господ да им неће дати да виде земљу, за коју се заклео Господ оцима њиховим да ће им је дати, земљу, где тече млеко и мед;

5 Мој. 1:3, Ис.Н. 24:7, Псал. 95:10, Јевр. 3:11

7. И на место њихово подиже синове њихове; њих обреза Исус пошто беху необрезани, јер их не обрезаше на путу.

4 Мој. 14:31

8. А кад се сав народ обреза, осташе на свом месту у логору докле не оздравише.

1 Мој. 34:25

9. Тада рече Господ Исусу: Данас скидох с вас срамоту мисирску. И прозва се оно место Галгал до данашњег дана.

3 Мој. 18:3, Ис.Н. 24:14, 1 Сам. 14:6, Језек. 20:7

10. И синови Израиљеви стојећи у логору у Галгалу, славише пасху четрнаестог дана оног месеца увече у пољу јерихонском.

2 Мој. 12:6, 4 Мој. 9:5

11. И сутрадан после пасхе једоше од жита оне земље хлебове пресне и зрна пржена, исти дан.

4 Мој. 15:19

12. И преста мана сутрадан, пошто једоше жито оне земље, и већ више нису имали мане синови Израиљеви, него једоше од рода земље хананске оне године.

2 Мој. 16:35

13. И кад Исус беше код Јерихона, подиже очи своје и погледа, а то човек стоји према њему с голим мачем у руци. И приступи к Њему Исус и рече Му: Јеси ли наш или наших непријатеља?

1 Мој. 18:2, Зах. 1:8, Дела 1:10

14. А Он рече: Нисам; него сам војвода војске Господње, сада дођох. А Исус паде ничице на земљу, и поклони се, и рече Му: Шта заповеда господар мој слузи свом?

1 Мој. 17:3, 3 Мој. 9:24, 4 Мој. 16:22, 4 Мој. 16:45

15. А војвода војске Господње рече Исусу: Изуј обућу с ногу својих, јер је место где стојиш свето. И учини Исус тако.

1 Мој. 28:17, 2 Мој. 3:5, 3 Мој. 19:2, 1 Сам. 2:2, 1 Дн. 16:25, 1 Дн. 16:29, Псал. 22:3, Псал. 29:2, Псал. 33:8, Псал. 76:7, Псал. 76:11, Псал. 89:7, Псал. 96:4, Псал. 96:9, Иса. 6:3, Дела 7:33, Откр. 4:8

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga