Лука, глава 15

 

1. И приближаваху се к Њему сви цариници и грешници да Га чују.

Језек. 18:23, Мат. 9:10, Мар. 2:15, Лука 5:29, 1 Тим. 1:15

2. И викаху на Њега фарисеји и књижевници говорећи: Овај прима грешнике и једе с њима.

Дела 11:3, Гал. 2:12

3. А Он им каза причу ову говорећи:

4. Који човек од вас имајући сто оваца и изгубивши једну од њих не остави деведесет и девет у пустињи и не иде за изгубљеном док је не нађе?

Јер. 33:13, Мат. 18:12, 1 Пет. 2:25

5. И нашавши дигне је на раме своје радујући се,

6. И дошавши кући сазове пријатеље и суседе говорећи им: Радујте се са мном: ја нађох своју овцу изгубљену.

1 Пет. 2:10

7. Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу за једног грешника који се каје, неголи за деведесет и девет праведника којима не треба покајање.

Приче 30:12, Лука 5:32

8. Или која жена имајући десет динара, ако изгуби један динар, не запали свеће, и не помете куће, и не тражи добро док не нађе?

9. И нашавши сазове другарице и суседе говорећи: Радујте се са мном: ја нађох динар изгубљени.

10. Тако, кажем вам, бива радост пред анђелима Божијима за једног грешника који се каје.

11. И рече: Један човек имаше два сина,

12. И рече млађи од њих оцу: Оче! Дај ми део имања што припада мени. И отац им подели имање.

Мар. 12:44

13. И потом до неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у далеку земљу; и онамо просу имање своје живећи беспутно.

Псал. 81:12, Јер. 2:5, Рим. 1:21

14. А кад потроши све, постаде велика глад у оној земљи, и он се нађе у невољи.

15. И отишавши приби се код једног човека у оној земљи; и он га посла у поље своје да чува свиње.

Мат. 8:32

16. И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му их не даваше.

17. А кад дође к себи, рече: Колико најамника у оца мог имају хлеба и сувише, а ја умирем од глади!

Дан. 4:34

18. Устаћу и идем оцу свом, па ћу му рећи: Оче! Сагреших Небу и теби,

3 Мој. 26:40, 1 Цар. 8:47, 2 Дн. 33:12, Јов 33:27, Псал. 25:11, Приче 28:13, Јер. 50:4, Јер. 50:6, Плач 3:40, Лука 15:21, Лука 18:13, 1 Јов. 1:9

19. И већ нисам достојан назвати се син твој: прими ме као једног од својих најамника.

Лука 7:7

20. И уставши отиде оцу свом. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов, и сажали му се, и потрчавши загрли га и целива га.

Иса. 49:15, Јона 3:10, Дела 2:39, Ефес. 2:13

21. А син му рече: Оче, сагреших Небу и теби, и већ нисам достојан назвати се син твој.

Псал. 51:4, 1 Кор. 8:12

22. А отац рече слугама својим: Изнесите најлепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге.

Псал. 45:13, Иса. 61:10, Гал. 3:27, Филиб. 3:8, Откр. 19:8

23. И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо.

24. Јер овај мој син беше мртав, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се. И стадоше се веселити.

Иса. 35:10, Рим. 6:13, Ефес. 2:1, Кол. 1:13

25. А син његов старији беше у пољу, и долазећи кад се приближи кући чу певање и подвикивање.

26. И дозвавши једног од слугу запита: Шта је то?

27. А он му рече: Брат твој дође; и отац твој закла теле угојено, што га је здравог видео.

28. А он се расрди и не хтеде да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га.

Језек. 16:56, Јона 4:1, Дела 11:2

29. А он одговарајући рече оцу: Ето те служим толико година, и никад не преступих твоје заповести, па мени никад ниси дао јаре да бих се провеселио са својим друштвом;

Мат. 20:11, Рим. 7:9

30. А кад дође тај твој син који ти је имање просуо с курвама, заклао си му теле угојено.

31. А он му рече: Сине! Ти си свагда са мном, и све је моје твоје.

32. Требало се развеселити и обрадовати, јер овај брат твој мртав беше, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се.

Рим. 15:9

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga