Лука, глава 6

 

1. Догоди Му се пак у прву суботу по другом дану пасхе да иђаше кроз усеве, и ученици Његови тргаху класје, и сатираху рукама те јеђаху.

Мат. 12:1, Мар. 2:23

2. А неки од фарисеја рекоше им: Зашто чините шта не ваља чинити у суботу?

2 Мој. 20:10, Мат. 12:2, Мар. 2:24

3. И одговарајући Исус рече им: Зар нисте читали оно што учини Давид кад огладне, он и који беху с њим?

1 Сам. 21:6

4. Како уђе у кућу Божију, и узе хлебове постављене и изједе, и даде их онима што беху с њим, којих никоме не ваљаше јести осим јединих свештеника.

2 Мој. 29:23, 2 Мој. 29:33, 3 Мој. 24:9

5. И рече им: Син је човечији Господар и од суботе.

6. А догоди се у другу суботу да Он уђе у зборницу и учаше, и беше онде човек коме десна рука беше сува.

Мат. 12:9, Мар. 3:1, Лука 13:14, Лука 14:3, Јован 9:16

7. Књижевници пак и фарисеји гледаху за Њим неће ли у суботу исцелити, да Га окриве.

8. А Он знаше помисли њихове, и рече човеку који имаше суву руку: Устани и стани на среду. А он устаде и стаде.

1 Сам. 16:7, Лука 5:22, Јован 2:24, Дела 1:24, Откр. 2:23

9. А Исус рече им: Да вас запитам: Шта ваља у суботу чинити, добро или зло? Одржати душу или погубити? А они ћутаху.

Мат. 12:12, Мар. 3:4, Лука 14:3, Јован 7:23

10. И погледавши на све њих рече му: Пружи руку своју. А он учини тако; и рука поста здрава као и друга.

11. А они се сви напунише безумља, и говораху један другом шта би учинили Исусу.

12. Тих, пак, дана изиђе на гору да се помоли Богу; и проведе сву ноћ на молитви Божијој.

Мат. 14:23

13. И кад би дан, дозва ученике своје, и изабра из њих дванаесторицу, које и апостолима назва:

Мат. 10:1

14. Симона, кога назва Петром, и Андрију брата његовог, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломија,

Јован 1:42

15. Матеја и Тому, Јакова Алфејевог и Симона прозваног Зилота,

16. Јуду Јаковљевог, и Јуду Искариотског, који Га и издаде.

Јован 14:12, Јован 14:22, Дела 1:13, Јуда 1:1

17. И изишавши с њима стаде на месту равном, и гомила ученика Његових; и мноштво народа из све Јудеје и из Јерусалима, и из приморја тирског и сидонског,

Мат. 4:25

18. Који дођоше да Га слушају и да се исцељују од својих болести, и које мучаху духови нечисти; и исцељиваху се.

19. И сав народ тражаше да Га се дотакну; јер из Њега излажаше сила и исцељиваше их све.

Мат. 5:30, Мат. 14:36, Лука 8:46

20. И Он подигнувши очи на ученике своје говораше: Благо вама који сте сиромашни духом; јер је ваше царство Божије.

Мат. 5:3, 2 Сол. 1:5, Јаков 2:5

21. Благо вама који сте гладни сад; јер ћете се наситити. Благо вама који плачете сад; јер ћете се насмејати.

Иса. 55:1, Иса. 61:3, 1 Кор. 4:11, Откр. 7:14

22. Благо вама кад на вас људи омрзну и кад вас раставе и осрамоте, и разгласе име ваше као зло Сина ради човечијег.

Јован 16:2, 1 Пет. 2:19, 1 Пет. 3:14

23. Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, ваша је велика плата на небу. Јер су тако чинили пророцима очеви њихови.

2 Цар. 6:31, Дела 5:41, Дела 7:51, Кол. 1:24, Јаков 1:2

24. Али тешко вама богати; јер сте већ примили утеху своју.

Амос 6:1, Мат. 6:2, Лука 12:21, Лука 16:25

25. Тешко вама сити сад; јер ћете огладнети. Тешко вама који се смејете сад; јер ћете заплакати и заридати.

Приче 14:13, Иса. 65:13

26. Тешко вама кад стану сви добро говорити за вама; јер су тако чинили и лажним пророцима очеви њихови.

Приче 27:21, Јован 15:19, 1 Јов. 4:5

27. Али вама кажем који слушате: љубите непријатеље своје, добро чините онима који на вас мрзе;

2 Мој. 23:4, Приче 25:21

28. Благосиљајте оне који вас куну, и молите се Богу за оне који вас вређају.

Лука 23:34, Дела 7:60

29. Који те удари по образу, окрени му и други; и који хоће да ти узме кабаницу, подај му и кошуљу.

Мат. 5:39, 1 Кор. 6:7

30. А свакоме који иште у тебе, подај; и који твоје узме, не ишти.

5 Мој. 15:7, Приче 3:27

31. И како хоћете да чине вама људи чините и ви њима онако.

Филиб. 4:8

32. И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грешници љубе оне који њих љубе.

Мат. 5:46

33. И ако чините добро онима који вама добро чине, каква вам је хвала? Јер и грешници чине тако.

34. И ако дајете у зајам онима од којих се надате да ћете узети, каква вам је хвала? Јер и грешници грешницима дају у зајам да узму опет онолико.

Мат. 5:42

35. Али, љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајте у зајам не надајући се ничему; и биће вам велика плата, и бићете синови Највишега, јер је Он благ и неблагодарнима и злима.

3 Мој. 25:35, 5 Мој. 15:7, Псал. 37:26, Приче 14:20, Мат. 5:45, Дела 14:17, 1 Јов. 3:1

36. Будите дакле милостиви као и Отац ваш што је милостив.

Мат. 5:48, Ефес. 5:1

37. И не судите, и неће вам судити; и не осуђујте, и нећете бити осуђени; опраштајте, и опростиће вам се.

Језек. 16:52, Мат. 7:1, Рим. 2:1, Јаков 3:1

38. Дајте, и даће вам се: меру добру и набијену и стресену и препуну даће вам у наручје ваше. Јер каквом мером дајете онаквом ће вам се вратити.

5 Мој. 19:16, Суд. 1:7, Псал. 41:1, Псал. 79:12, Приче 19:17, Мат. 7:2, Мар. 4:24

39. И каза им причу: Може ли слепац слепца водити? Неће ли оба пасти у јаму?

Мат. 15:14

40. Нема ученика над учитељем својим, него и сасвим кад се изучи, биће као и учитељ његов.

Мат. 10:24, Јован 13:16, Јован 15:20

41. А зашто видиш трун у оку брата свог, а брвна у свом оку не осећаш?

Мат. 7:3

42. Или како можеш рећи брату свом: Брате! Стани да извадим трун који је у оку твом, кад сам не видиш брвна у свом оку? Лицемере! Извади најпре брвно из ока свог, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свог.

Приче 18:17

43. Јер нема дрвета доброг да рађа зао род; нити дрвета злог да рађа добар род.

Псал. 92:12, Иса. 5:4, Гал. 5:19, Гал. 5:23, 2 Тим. 3:1

44. Јер се свако дрво по роду свом познаје: јер се смокве не беру с трња, нити се грожђе бере с купине,

Мат. 12:33

45. Добар човек из добре клети срца свог износи добро, а зао човек из зле клети срца свог износи зло, јер уста његова говоре од сувишка срца.

Приче 4:24, Рим. 8:5

46. А што ме зовете: Господе! Господе! А не извршујете шта вам говорим?

Мал. 1:6, Лука 13:25, Рим. 2:13, Јаков 1:22

47. Сваки који иде за мном и слуша речи моје и извршује их, казаћу вам какав је:

Мат. 7:24

48. Он је као човек који гради кућу, па ископа и удуби и удари темељ на камену; а кад дођоше воде, навали река на ону кућу и не може је покренути, јер јој је темељ на камену.

Псал. 125:1, Дела 14:22, 2 Тим. 2:19, 2 Тим. 3:12, 1 Пет. 1:5, Јуда 1:1

49. А који слуша и не извршује он је као човек који начини кућу на земљи без темеља, на коју навали река и одмах је обори, и распаде се кућа она страшно.

Јов 8:13, Јевр. 10:28, 2 Пет. 2:20

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga