1. Човек самовољан тражи шта је њему мило и меша се у свашта.

2. Безумнику није мио разум него да се јавља срце његово.

3. Кад дође безбожник, дође и руг, и прекор са срамотом.

4. Речи су из уста човечијих дубока вода, извор је мудрости поток који се разлива.

5. Није добро гледати безбожнику ко је, да се учини криво правом на суду.

6. Усне безумникове пристају у свађу, и уста његова дозивају бој.

7. Безумнику су уста његова погибао, и усне његове пругло души његовој.

8. Речи су опадачеве као избијених, али силазе унутра у трбух.

9. И ко је немаран у послу свом брат је распикући.

10. Тврда је кула име Господње. К Њему ће побећи праведник, и биће у високом заклону.

11. Богатство је богатом јак град и као висок зид у његовој мисли.

12. Пред пропаст подиже се срце човека, а пре славе иде смерност.

13. Ко одговара пре него чује, томе је лудост и срамота.

14. Дух човечији сноси бол свој; а дух оборен ко ће подигнути?

15. Срце разумног човека добавља знање, и ухо мудрих тражи знање.

16. Дар човеку шири место и води га пред властеље.

17. Праведан се чини ко је први у својој распри, али кад дође ближњи његов, испитује се.

18. Распре прекида жреб, и између силних расуђује.

19. Увређен је брат као тврд град, и свађа је као преворница на двору.

20. Сваком се трбух сити плодом уста његових, дохотком од усна својих сити се.

21. Смрт је и живот у власти језику, и ко га милује, јешће плод његов.

22. Ко је нашао жену, нашао је добро и добио љубав од Господа.

23. Сиромах говори молећи, а богат одговара оштро.

24. Ко има пријатеља, ваља да поступа пријатељски, јер има пријатеља вернијих од брата.