Приче Соломунове, глава 19

 

1. Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.

Приче 28:6

2. Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзих ногу, спотиче се.

Ос. 4:6, Јован 16:3, Рим. 10:2

3. Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа.

2 Цар. 3:10, Псал. 37:7

4. Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.

Јов 42:11, Приче 14:20

5. Лажан сведок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће побећи.

2 Мој. 23:1

6. Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човеку податљивом.

Дан. 11:24

7. На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.

Приче 10:15

8. Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.

9. Сведок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.

Дан. 6:24

10. Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.

Проп. 10:6

11. Разум задржава човека од гнева, и част му је мимоићи кривицу.

Приче 11:13, Приче 25:21, Мат. 5:44, Рим. 12:19, Ефес. 4:32

12. Царева је срдња као рика младог лава, и љубав је његова као роса трави.

13. Безуман је син мука оцу свом, и свадљивост женина непрестано прокисивање.

14. Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.

1 Мој. 24:14, Приче 18:22, 2 Кор. 12:14

15. Леност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће.

16. Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће.

Лука 10:28, Рим. 2:7

17. Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово.

Приче 14:21, Проп. 11:1, 2 Кор. 9:6

18. Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.

19. Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај.

20. Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар.

21. Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати.

1 Мој. 37:19, Јест. 9:25, Проп. 7:29, Иса. 14:26, Јевр. 6:17

22. Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.

23. Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.

1 Тим. 4:8

24. Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је.

Приче 26:15

25. Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку.

26. Син срамотан и прекоран упропашћује оца и одгони матер.

27. Немој, сине, слушати науке која одводи од речи разумних.

Мат. 7:15, Мар. 4:24, Јован 10:5, Ефес. 4:14, 1 Тим. 4:6

28. Неваљао сведок подсмева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду.

29. Готови су подсмевачима судови и безумницима бој на леђа.

Приче 18:6

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga