5. Мојсијева, глава 19

 

1. Кад Господ Бог твој потре народе којих земљу даје теби Господ Бог твој, и кад их наследиш и настаниш се по градовима њиховим и по кућама њиховим,

2. Одвој три града усред земље своје коју ти даје Господ Бог твој да је наследиш,

4 Мој. 35:10, Ис.Н. 20:2

3. Начини пут, и раздели на троје крајеве земље своје коју ти да Господ Бог твој у наследство, па нека бежи онамо сваки крвник.

4 Мој. 35:10

4. А овако нека буде с крвником који утече онамо, да би остао жив: ко убије ближњег свог нехотице, не мрзевши пре на њ,

5. Као кад би ко отишао с ближњим својим у шуму да сече дрва, па би замахнуо секиром у руци својој да посече дрво, а она би спала с држалице и погодила би ближњег његова тако да умре он нека утече у који од тих градова да остане жив,

6. Да не би осветник потерао крвника док му је срце распаљено и да га не би стигао на далеком путу и убио га, премда није заслужио смрт, јер није пре мрзео на њ.

7. Зато ти заповедам и велим: три града одвој.

8. А кад рашири Господ Бог твој међе твоје као што се заклео оцима твојим, и да ти сву земљу коју је рекао дати оцима твојим,

3 Мој. 19:26

9. Ако уздржиш и уствориш све ове заповести, које ти ја данас заповедам, да љубиш Господа Бога свог и ходиш путевима Његовим свагда, онда додај још три града осим она три,

10. Да се не пролива крв права у земљи твојој, коју ти Господ Бог твој даје у наследство, и да не буде на теби крв.

11. Али ако ко мрзи на ближњег свог и вреба га, и скочи на њ, и удари га тако да умре, а он утече у који од тих градова,

2 Мој. 21:12, 4 Мој. 35:16, Приче 28:10, Приче 28:17, 1 Јов. 3:15

12. Онда старешине места његова нека пошаљу и узму га оданде, и предаду га у руке осветнику да се погуби.

2 Сам. 14:7

13. Нека га не жали око твоје него скини крв праву с Израиља, да би ти добро било.

1 Цар. 2:31

14. Не помичи међе ближњег свог коју поставе стари у наследству твом које добијеш у земљи коју ти Господ Бог твој даје да је наследиш.

5 Мој. 27:17, Јов 24:2, Приче 22:28, Ос. 5:10

15. Нека не устаје један сведок на човека ни за како зло и ни за какав грех између свих греха који се чине, него на речима два или три сведока да остаје ствар.

Мат. 18:16, Јован 8:17, 2 Кор. 13:1, 1 Тим. 5:19, Јевр. 10:28

16. Ако би устао лажан сведок на кога да сведочи на њега да се одмеће Бога,

1 Цар. 21:13, Псал. 27:12

17. Онда нека стану та два човека, који имају ту распру, пред Господа, пред свештенике и пред судије које буду у то време;

5 Мој. 17:8

18. И нека добро испитају судије, ако сведок онај буде лажан сведок и лажно сведочи на брата свог,

19. Учините му онако како је он мислио учинити брату свом и извади зло из себе,

Приче 19:5, Дан. 6:24

20. Да се остали чувши то боје, и унапред више не чине тако зло усред тебе.

5 Мој. 17:13, 5 Мој. 21:21

21. Нека не жали око твоје: живот за живот, око за око, зуб за зуб, руку за руку, ногу за ногу.

2 Мој. 21:23, 3 Мој. 24:20

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga