Марко, глава 3

 

1. И уђе опет у зборницу, и онде беше човек са сувом руком.

Мат. 12:9, Лука 6:6

2. И мотраху за Њим неће ли га у суботу исцелити да Га окриве.

Лука 6:7

3. И рече човеку са сувом руком: Стани на средину.

4. И рече им: Ваља ли у суботу добро чинити или зло чинити? Душу одржати, или погубити? А они су ћутали.

5. И погледавши на њих с гневом од жалости што су им онако срца одрвенила, рече човеку: Пружи руку своју. И пружи; и поста рука здрава као и друга.

1 Цар. 19:10, Псал. 69:9, Псал. 119:139, Мар. 11:15, Лука 6:10, Јован 2:14

6. И изашавши фарисеји одмах учинише за Њега веће с Иродовцима како би Га погубили.

Мат. 12:14, Мат. 22:16

7. А Исус оде с ученицима својим к мору; и многи народ из Галилеје пође за Њим и из Јудеје;

Лука 6:17

8. И из Јерусалима и из Идумеје и испреко Јордана и од Тира и Сидона мноштво велико чувши шта Он чини дође к Њему.

9. И рече ученицима својим да буде лађа у Њега готова због народа, да Му не досађује.

10. Јер многе исцели тако да наваљиваху на Њега који беху накажени болестима да Га се дотакну.

11. И духови нечисти кад Га виђаху, припадаху к Њему и викаху говорећи: Ти си Син Божји.

Мат. 4:3, Мат. 4:6, Мат. 8:29, Мат. 8:31, Мат. 14:33, Мар. 1:1, Мар. 1:23, Мар. 5:5, Лука 4:41, Лука 8:28, Дела 16:17

12. И много им прећаше да Га не прокажу.

Мат. 12:16, Мар. 1:25, Мар. 1:34, Лука 4:41

13. И изиђоше на гору, и дозва које Он хтеше; и дођоше Му.

Мат. 10:1, Лука 6:12, Лука 9:1

14. И постави дванаесторицу да буду с Њим, и да их пошаље да проповедају,

15. И да имају власт да исцељују од болести, и да изгоне ђаволе:

16. Првог Симона, и надеде му име Петар;

Јован 1:42

17. И Јакова Зеведејевог и Јована брата Јаковљевог, и надеде им имена Воанергес, које значи Синови грома;

Иса. 58:1

18. И Андрију и Филипа и Вартоломија и Матеја и Тому и Јакова Алфејевог и Тадију и Симона Кананита,

Лука 6:16, Дела 1:13, Јуда 1:1

19. И Јуду Искариотског, који Га и издаде.

20. И дођоше у кућу, и сабра се опет народ да не могаху ни хлеба јести.

Мар. 6:31

21. И чувши то род Његов изиђоше да Га ухвате; јер говораху да је изван себе.

22. А књижевници који беху сишли из Јерусалима говораху: У њему је Веелзевул. Он помоћу кнеза ђаволског изгони ђаволе.

Мат. 9:34, Мат. 10:25, Мат. 12:24, Лука 11:15, Јован 8:48

23. И дозвавши их говораше им у причама: Како може сотона сотону изгонити?

Мат. 12:25, Лука 11:17

24. И ако се царство само по себи раздели, не може остати царство оно;

Лука 11:17

25. И ако се дом сам по себи раздели, не може остати дом онај;

26. И ако сотона устане сам на се и раздели се, не може остати, него ће пропасти.

27. Нико не може покућство јакога, ушавши у кућу његову, отети ако најпре јакога не свеже: и онда ће кућу његову опленити.

Иса. 49:24, Мат. 12:29

28. Заиста вам кажем: сви греси опростиће се синовима човечјим, и хуљења на Бога, макар каква била:

Мат. 12:31, Лука 12:10, Јевр. 6:4, Јевр. 10:26, 1 Јов. 5:16

29. А који похули на Духа Светог нема опроштења вавек, него је крив вечном суду.

Мат. 25:46, Мар. 12:40, Дела 7:51, 1 Сол. 1:9, Јевр. 6:4, Јуда 1:7, Јуда 1:13

30. Јер говораху: У њему је нечисти дух.

31. И дође мати Његова и браћа Његова, и стојећи напољу послаше к Њему да Га зову.

Мат. 12:46, Лука 8:19

32. И сеђаше народ око Њега. И рекоше Му: Ето мати Твоја и браћа Твоја и сестре Твоје напољу питају за Те.

Мат. 13:55, Мар. 6:3, Јован 7:3

33. И одговори им говорећи: Ко је мати моја или браћа моја?

34. И погледавши на народ који сеђаше рече: Ево мати моја и браћа моја.

5 Мој. 33:9, Рим. 8:29, Јевр. 2:11

35. Јер ко изврши вољу Божју, онај је брат мој и сестра моја и мати моја.

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga