Исаија, глава 21
1. Бреме пустињи на мору. Као вихори који пролазе на југ, тако ће доћи из пустиње, из земље страшне.
2. Љута утвара јави ми се. Неверник неверу чини, пустошник пустоши; ходи, Еламе; опколи, Мидијо! Свему уздисању учинићу крај.
3. Зато су бедра моја пуна бола; муке ме обузеше као кад се мучи породиља; згурих се чујући, препадох се видећи.
4. Срце ми се смете, гроза ме подузе; ноћ милина мојих претвори ми се у страх.
5. Постави сто, стражар нека стражи; једи, пиј; устајте кнезови, мажите штитове.
6. Јер овако ми рече Господ: Иди, постави стражара да ти јави шта види.
7. И виде кола, и два реда коњика; кола с магарцима и кола с камилама; и пажаше добро великом пажњом.
8. И повика као лав: Господару, ја стојим једнако на стражи дању, и стојим на стражи по сву ноћ.
9. И ево дођоше на колима људи, у два реда коњици. Тада повика и рече: Паде, паде Вавилон, и сви резани ликови богова његових разбише се о земљу.
10. Вршају мој, и пшенице гумна мог! Шта чух од Господа над војскама, Бога Израиљевог, јавих вам.
11. Бреме Думи. Виче к мени неко са Сира: Стражару! Шта би ноћас? Стражару! Шта би ноћас?
12. Стражар рече: Доћи ће јутро, али и ноћ; ако ћете тражити, тражите, вратите се, дођите.
13. Бреме арапској. По шумама у арапској ноћиваћете, путници дедански!
14. Изнесите воде пред жедне, који живите у земљи Теми, сретните с хлебом бегунца.
15. Јер ће бежати од мача, од мача голог, од лука запетог и од жестоког боја.
16. Јер овако ми рече Господ: За годину, као што је година најамничка, нестаће све славе кидарске.
17. И што остане храбрих стрелаца синова кидарских, биће мало; јер Господ Бог Израиљев рече.