Захарија, глава 4
1. Потом врати се анђео који ми говораше, и пробуди ме као човека који се буди ода сна.
2. И рече ми: Шта видиш? А ја рекох: Видим, ето, свећњак сав од злата, и горе на њему чаша, и седам жижака његових на њему, и седам левака за седам жижака што су горе на њему,
3. И две маслине уза њ, једна с десне стране чаши а једна с леве.
4. И проговорих анђелу који говораше са мном, и рекох: Шта је то, господару мој?
5. А анђео који говораше са мном одговори и рече ми: Зар не знаш шта је то? И рекох: Не, господару мој.
6. А он одговори и рече ми говорећи: То је реч Господња Зоровавељу: не силом ни крепошћу него Духом мојим, вели Господ над војскама.
7. Шта си ти, горо велика, пред Зоровавељем? Равница; и он ће изнети највиши камен, с усклицима: Милост, милост њему.
8. И дође ми реч Господња говорећи:
9. Руке Зоровавељеве основаше овај дом, руке ће његове и довршити, и познаћеш да ме је Господ над војскама послао к вама.
10. Јер ко је презрео дан малих ствари? Јер ће се радовати кад види камен мерачки у руци Зоровавељу, оних седам очију Господњих који прелазе сву земљу.
11. Тада одговарајући рекох му: Шта су оне две маслине с десне стране свећњаку и с леве?
12. И опет проговорих и рекох му: Шта су оне две гранчице маслинове, што су међу два левка златна, који точе злато?
13. И рече ми говорећи: Зар не знаш шта је то? А ја рекох: Не, господару мој.
14. Тада рече: То су две маслине које стоје код Господа све земље.