Псалам 104

 

1. Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.

2. Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;

3. Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш не крилима ветреним.

2 Сам. 22:11, Псал. 18:10, Псал. 68:33, Иса. 19:1, Амос 9:6, Наум 1:3

4. Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.

Псал. 103:21, Језек. 1:13, Зах. 6:5, Јевр. 1:7

5. Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.

Јов 38:4, Приче 8:29, Проп. 1:4

6. Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.

1 Мој. 7:19

7. Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.

8. Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.

Јов 38:10

9. Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.

1 Мој. 9:11, Јов 26:10, Псал. 33:7, Јер. 5:22

10. Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.

11. Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.

Јов 39:8

12. На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.

13. Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.

Псал. 147:8

14. Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.

1 Мој. 1:29, 1 Мој. 2:5, 5 Мој. 11:15, Јов 28:5, Псал. 136:25, Псал. 147:8, 1 Кор. 15:38

15. И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.

Суд. 9:9, Суд. 9:13, Приче 31:6, Проп. 10:19, Јер. 31:12, Мар. 14:23, Јован 2:9

16. Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.

4 Мој. 24:6, Псал. 29:5

17. На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.

18. Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.

Приче 30:26

19. Створио се месец да показује времена, сунце познаје запад свој.

1 Мој. 1:14, Јов 38:12, Јер. 33:20, Јер. 33:25

20. Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;

Иса. 45:7

21. Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.

Јов 39:1

22. Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.

23. Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.

1 Мој. 3:19, Суд. 19:16

24. Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.

1 Мој. 1:20, 1 Мој. 1:31

25. Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;

26. Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.

1 Мој. 7:18, Јов 40:15, Јов 40:20, Псал. 74:13

27. Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.

Рим. 11:36

28. Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.

29. Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.

Јов 34:14, Проп. 12:7

30. Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.

Иса. 32:15, Језек. 37:5

31. Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!

32. Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.

Псал. 144:5, Авак. 3:10

33. Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.

Иса. 38:20

34. Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.

35. Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!

Приче 2:22

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga