Приче Соломунове, глава 15

 

1. Одговор благ утишава гнев, а реч прека подиже срдњу.

Ис.Н. 22:21, Суд. 8:3, Дела 19:40

2. Језик мудрих људи украшава знање, а уста безумних просипају безумље.

Псал. 59:7

3. Очи су Господње на сваком месту гледајући зле и добре.

2 Дн. 16:9, Јов 34:21, Приче 5:21, Јер. 16:17, Зах. 4:10, Јевр. 4:13

4. Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од ветра.

5. Луд се руга наставом оца свог; а ко прима укор бива паметан.

6. У кући праведниковој има много блага; а у дохотку је безбожниковом расап.

2 Цар. 23:35

7. Усне мудрих људи сеју знање, а срце безумничко не чини тако.

8. Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведних угодна Му је.

Иса. 61:8, Јер. 6:20, Ос. 5:6, Амос 5:21, Амос 5:22, Лука 18:11

9. Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби.

Приче 21:21, Иса. 51:1, Иса. 51:7, 1 Тим. 6:11

10. Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умреће.

11. Пакао је и погибао пред Господом, а камоли срца синова човечијих.

Јован 2:24, Дела 1:24

12. Подсмевач не љуби оног ко га кори, нити иде к мудрима.

13. Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух.

Нем. 2:2, Приче 18:14

14. Срце разумно тражи знање, а уста безумних људи наслађују се безумљем.

15. Сви су дани невољникови зли; а ко је веселог срца, на гозби је једнако.

16. Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром.

Приче 16:8, Проп. 4:6, 1 Тим. 6:6

17. Боље је јело од зеља где је љубав него од вола угојена где је мржња.

18. Човек гневљив замеће распру; а ко је спор на гнев, утишава свађу.

19. Пут је лењога као ограда од трња, а стаза је праведних насута.

20. Мудар је син радост оцу, а човек безуман презире матер своју.

21. Безумље је радост безумнику, а разуман човек ходи право.

Ефес. 5:15

22. Намере се расипају кад нема савета, а тврдо стоје где је много саветника.

23. Радује се човек одговором уста својих, и реч у време како је добра!

Приче 1:2

24. Пут к животу иде горе разумноме да се сачува од пакла одоздо.

Филиб. 3:20

25. Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује.

26. Мрске су Господу мисли зле, а беседе чистих миле су.

27. Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне жив ће бити.

Ис.Н. 6:18, 1 Сам. 8:3, Приче 1:19, Приче 11:29, Иса. 5:8, Зах. 5:3

28. Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло.

1 Пет. 3:15

29. Далеко је Господ од безбожних, а молитву праведних чује.

Псал. 34:15, Јован 9:31, Рим. 8:26, Ефес. 2:12

30. Вид очни весели срце, добар глас гоји кости.

31. Ухо које слуша карање животно наставаће међу мудрима.

32. Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман.

33. Страх је Господњи настава к мудрости, и пре славе иде смерност.

Лука 14:10

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga