1. Тешко гиздавом венцу пијаница Јефремових, увелом цвету красног накита њиховог, који су уврх родног дола, пијани од вина!

2. Гле, у Господа има неко јак и силан као пљусак од града, као олуја која све ломи, као поплава силне воде, кад навали, обориће све на земљу руком.

3. Ногама ће се изгазити гиздави венац, пијанице Јефремове.

4. И увели цвет красног накита њиховог, што је уврх родног дола, биће као воће узрело пре лета, које чим ко види, узме у руку и поједе.

5. У оно ће време Господ над војскама бити славна круна и дичан венац остатку народа свог,

6. И дух суда ономе који седи да суди, и сила онима који узбијају бој до врата.

7. Али се и они заносе од вина, и посрћу од силовитог пића: свештеник и пророк заносе се од силовитог пића, освојило их је вино, посрћу од силовитог пића, заносе се у пророковању, спотичу се у суђењу.

8. Јер су сви столови пуни бљувотине и нечистоће, нема места чистог.

9. Кога ће учити мудрости, и кога ће упутити да разуме науку? Децу, којој се не даје више млеко, која су одбијена од сисе?

10. Јер заповест по заповест, заповест по заповест, правило по правило, правило по правило, овде мало, онде мало даваше се.

11. Зато ће неразумљивом беседом и туђим језиком говорити том народу;

12. Јер им рече: Ово је починак, оставите уморног да почине; ово је одмор; али не хтеше послушати.

13. И биће им реч Господња, заповест по заповест, заповест по заповест, правило по правило, правило по правило, мало овде, мало онде, да иду и падају наузнако и разбију се, и да се заплету у замке и ухвате.

14. Зато слушајте реч Господњу, људи подсмевачи, који владате народом што је у Јерусалиму.

15. Што рекосте: Ухватисмо веру са смрћу, и уговорисмо с гробом; кад зађе бич као поводањ, неће нас дохватити, јер од лажи начинисмо себи уточиште, и за превару заклонисмо се;

16. Зато овако вели Господ Господ: Ево, ја мећем у Сиону камен, камен изабран, камен од угла, скупоцен, темељ тврд; ко верује неће се плашити.

17. И извршићу суд по правилу и правду по мерилима; и град ће потрти лажно уточиште и вода ће потопити заклон.

18. И вера ваша са смрћу уништиће се, и уговор ваш с гробом неће остати, а кад зађе бич као поводањ, потлачиће вас.

19. Чим зађе, однеће вас, јер ће залазити свако јутро, дању и ноћу, и кад се чује вика, биће сам страх.

20. Јер ће одар бити кратак да се човек не може пружити, и покривач узак да се не може умотати.

21. Јер ће Господ устати као на гори Ферасиму, разгневиће се као у долу гаваонском, да учини дело своје, необично дело своје, да сврши посао свој, необичан посао свој.

22. Немојте се дакле више подсмевати да не постану јачи окови ваши, јер чух од Господа Господа над војскама погибао одређену свој земљи.

23. Слушајте, и чујте глас мој, пазите и чујте беседу моју.

24. Оре ли орач сваки дан да посеје? Или бразди и повлачи њиву своју?

25. Кад поравни одозго, не сеје ли грахор и ким? И не меће ли пшеницу на најбоље место, и јечам на згодно место, и крупник на његово место?

26. И Бог га његов учи и упућује како ће радити.

27. Јер се грахор не врше браном, нити се точак колски обрће по киму, него се цепом млати грахор и ким прутом.

28. Пшеница се врше, али неће једнако врећи нити ће је сатрти точком колским на зупцима раздробити.

29. И то долази од Господа над војскама, који је диван у савету, велик у мудрости.