2. Царевима, глава 19

 

1. А кад то чу цар Језекија, раздре хаљине своје и веза око себе кострет, па отиде у дом Господњи.

Псал. 3:4, Псал. 3:8, Псал. 27:14, Псал. 37:5, Псал. 37:39, Псал. 55:16, Псал. 55:22, Приче 16:3, Иса. 37:1, Филиб. 4:6, 1 Пет. 5:6

2. И посла Елијакима, који беше над двором, и Сомну писара и најстарије свештенике обучене у кострет к Исаији пророку, сину Амосовом.

3. И рекоше му: Овако вели Језекија: Ово је дан невоље и кара и руга; јер приспеше деца до порођаја, а нема снаге да се роде.

4. Да ако је чуо Господ Бог твој све што рече Равсак, ког посла цар асирски, господар његов да ружи Бога Живога и да Га вређа речима, које је чуо Господ Бог твој; помоли се за остатак који се налази.

2 Сам. 16:12, 2 Цар. 18:35, Псал. 50:21, Јаков 5:16

5. И дођоше к Исаији слуге цара Језекије.

6. И рече им Исаија: Овако реците господару свом: Овако вели Господ: Не плаши се од речи које си чуо, којима хулише на ме слуге цара асирског.

2 Мој. 14:13, 2 Цар. 6:16, Иса. 37:6

7. Ево, ја ћу пустити на њ дух, те ће чути глас и вратити се у своју земљу, и учинићу да погине од мача у својој земљи.

1 Сам. 23:27, Јов 4:9, Псал. 11:6

8. И тако, вративши се Равсак нађе цара асирског где бије Ливну, јер беше чуо да је отишао од Лахиса.

2 Цар. 18:14

9. А он чу за Тираку, цара хуског где казаше: Ево иде да се бије с тобом. Зато опет посла посланике к Језекији говорећи:

1 Сам. 23:27, Иса. 37:9

10. Овако реците Језекији, цару Јудином: Немој да те вара Бог твој, у ког се уздаш говорећи: Неће се дати Јерусалим у руке цару асирском.

2 Цар. 18:5, Иса. 37:10, Иса. 37:14

11. Ето чуо си шта су учинили цареви асирски свим земљама потрвши их сасвим; а ти ли ћеш се избавити?

12. Јесу ли народе које сатрше оци моји избавили богови њихови, Госанце, Харанце, Ресефе и синове Еденове, који беху у Теласару?

1 Мој. 11:31, Језек. 27:23

13. Где је цар ематски и цар арфадски и цар од града Сефарвима, од Ене и Аве?

2 Цар. 17:24, 2 Цар. 18:34

14. А кад Језекија прими књигу из руку посланика и прочита је, отиде у дом Господњи, и разви је Језекија пред Господом.

Иса. 37:14

15. И помоли се Језекија Господу говорећи: Господе Боже Израиљев, који седиш на херувимима, Ти си сам, Бог свим царствима на земљи, Ти си створио небо и земљу,

2 Мој. 25:22, 1 Сам. 4:4, Псал. 80:1, Псал. 96:5, Иса. 44:6

16. Пригни, Господе, ухо своје и чуј; отвори, Господе, очи своје и види; чуј речи Сенахирима, који посла да ружи Бога Живога.

2 Дн. 6:40, Псал. 31:2

17. Истина је, Господе, опустошили су цареви асирски оне народе и земље њихове;

Иса. 10:10

18. И побацали су богове њихове у огањ, јер не беху богови, него дело руку човечијих, дрво и камен; зато их потрше.

Псал. 115:4

19. И зато, Господе Боже наш, избави нас из руку његових, да познаду сва царства на земљи да си Ти, Господе, сам Бог.

Псал. 83:18

20. Тада посла Исаија син Амосов к Језекији, и поручи му: Овако вели Господ Бог Израиљев: Услишио сам за шта си ми се молио ради Сенахирима, цара асирског.

Псал. 65:2

21. Ово је реч коју изрече Господ за њ: Руга ти се и подсмева ти се девојка, кћи сионска, за тобом маше главом кћи јерусалимска.

Јов 16:4, Псал. 22:7, Плач 2:13, Плач 2:15

22. Кога си ружио и хулио? И на кога си подигао глас? И подигао у вис очи своје? На Свеца Израиљевог.

Псал. 71:22, Иса. 5:24

23. Преко посланика својих ружио си Господа и рекао си: С мноштвом кола својих изиђох на високе горе, на стране ливанске, и посећи ћу високе кедре његове и лепе јеле његове, и ући ћу у крајњи стан његов, у шуму његова Кармила.

Псал. 20:7

24. Ја сам копао и пио воду туђу, и исушио сам стопама својим све потоке градовима.

25. Ниси ли чуо да ја то одавна чиним и од искона да сам тако уредио? Сада пуштам то, да превратиш тврде градове у пусте гомиле.

Псал. 33:11, Иса. 10:5

26. Зато који у њима живе изнемогоше, уплашише се и сметоше се, посташе као трава пољска, као зелена травица, као трава на крововима, која се суши пре него сазри.

Псал. 129:6

27. Знам седење твоје, и полажење твоје и долажење твоје знам, и како бесниш на ме.

Псал. 139:1

28. Јер бесниш на ме, и твоја обест дође до мојих ушију; зато ћу метнути брњицу своју на ноздрве твоје и узду своју у губицу твоју, па ћу те одвести натраг путем којим си дошао.

Јов 40:21, Амос 4:2

29. А теби ово нека буде знак: јешћете ове године шта само од себе роди, и друге године шта опет само од себе роди; а треће године сејте и жањите и садите винограде и једите род с њих.

3 Мој. 25:5, 2 Цар. 20:8, Лука 2:12

30. Јер остатак дома Јудиног, што остане, опет ће пустити жиле оздо и родити озго.

31. Јер ће из Јерусалима изаћи остатак, и из горе Сиона, који се сачувају. Ревност Господа над војскама учиниће то.

Иса. 9:7, Иса. 37:32

32. Зато овако вели Господ за цара асирског: Неће ући у овај град нити ће бацити амо стреле, неће се примаћи ка њему са штитом, нити ће ископати опкопе око њега.

2 Сам. 20:15

33. Вратиће се путем којим је дошао, а у град овај неће ући, вели Господ.

34. Јер ћу бранити тај град, и сачуваћу га себе ради и ради Давида, слуге свог.

1 Цар. 11:12, 2 Цар. 20:6

35. И исту ноћ анђео Господњи изађе и поби у логору асирском сто и осамдесет и пет хиљада; и кад усташе ујутру, а то све сами мртваци.

2 Дн. 32:21, Иса. 31:8

36. Те се подиже Сенахирим, цар асирски, и отиде, и вративши се оста у Ниневији.

1 Мој. 10:11, Јона 1:2, Наум 1:1

37. И кад се клањаше у дому Нисрока, бога свог, Адрамелех и Сарасар синови његови убише га мачем, а сами побегоше у земљу араратску, и на његово се место зацари Есарадон, син његов.

Језд. 4:2

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga