Јеремија, глава 14

 

1. Реч Господња која дође Јеремији о суши.

2. Јуда тужи, и врата су му жалосна; леже на земљи у црно завити; вика из Јерусалима подиже се.

2 Мој. 11:6, Приче 21:13, Иса. 3:26, Иса. 15:3, Иса. 24:11

3. Највећи између њих шаљу најмање на воду; дошавши на студенце не налазе воде, враћају се с празним судовима својим, стиде се и сраме се и покривају главу своју.

2 Сам. 15:30, Јов 6:20, Псал. 40:14, Плач 4:4, Зах. 14:17, 1 Кор. 11:4

4. Земља је испуцала, јер не беше дажда на земљи; зато се тежаци стиде и покривају главу своју.

Јоило 1:11

5. И кошута у пољу оставља младе своје, јер нема траве.

6. И дивљи магарци стојећи на висовима вуку у се ветар као змајеви, очи им ишчилеше, јер нема траве.

Јер. 2:24

7. Кад безакоња наша сведоче на нас, Господе, учини ради имена свог; јер је много одмета наших, Теби сагрешисмо.

Псал. 25:11

8. Надо Израиљева! Спаситељу његов у невољи! Зашто си као туђин у овој земљи и као путник који се сврати да преноћи?

Псал. 46:1, Јер. 17:13, Јер. 30:8, Дела 28:20, 1 Тим. 1:1

9. Зашто си као уморан човек, као јунак, који не може избавити? Та, Ти си усред нас, Господе, и име је Твоје призвано на нас; немој нас оставити.

2 Мој. 29:45, Псал. 59:1

10. Овако говори Господ за народ овај: Мило им је да се скитају, не устављају ноге своје, зато нису мили Господу; сада ће се опоменути безакоња њихова и походиће грехе њихове.

1 Цар. 17:18, Псал. 109:14, Ос. 8:13, Јевр. 8:12

11. Потом рече ми Господ: Не моли се за тај народ да би му било добро.

2 Мој. 32:10, Јер. 7:16

12. Ако ће и постити, нећу услишити вике њихове; и ако ће принети жртве паљенице и дар, неће ми то угодити, него мачем и глађу и помором поморићу их.

Приче 1:28, Иса. 1:15, Јер. 11:11, Јер. 15:2, Мих. 3:4, Зах. 7:13

13. Тада рекох: Ох, Господе Господе, ево, пророци им говоре: Нећете видети мача, и неће бити глади у вас, него ћу вам дати мир поуздан на овом месту.

14. А Господ ми рече: Лаж пророкују ти пророци у моје име, нисам их послао, нити сам им заповедио, нити сам им говорио; лажне утваре и гатање и ништавило и превару срца свог они вам пророкују.

Иса. 30:10, Јер. 23:21, Језек. 13:2, 2 Сол. 2:9

15. Зато овако вели Господ за пророке који пророкују у моје име, а ја их нисам послао, и говоре: Неће бити мача ни глади у овој земљи: од мача и глади изгинуће ти пророци.

Јер. 23:15

16. А народ овај, коме они пророкују, биће поваљан по улицама јерусалимским од глади и мача, и неће бити никога да их погребе, њих, жене њихове и синове њихове и кћери њихове; тако ћу излити на њих злоћу њихову.

Псал. 79:3, Језек. 39:14, Мат. 15:14

17. Реци им дакле ову реч: Нека очи моје лију сузе дању и ноћу и нека не престају, јер девојка, кћи мог народа сатре се веома, од ударца прељутог.

Иса. 37:22, Јер. 8:21, Јер. 18:13, Плач 1:16, Плач 2:18

18. Ако изиђем у поље, ето побијених мачем; ако уђем у град, ето изнемоглих од глади; јер и пророк и свештеник отидоше у земљу коју не знају.

Јер. 6:25, Језек. 7:15

19. Еда ли си сасвим одбацио Јуду? Еда ли је омрзао души Твојој Сион? Зашто си нас ударио тако да нам нема лека? Чекасмо мир, али нема добра; и време да оздравимо, а гле, страх.

2 Цар. 17:20, Псал. 78:59, Јер. 8:22, Плач 5:22

20. Признајемо, Господе, злоћу своју, безакоње отаца својих, згрешили смо Ти.

Језд. 9:5, Дан. 9:8, 1 Јов. 1:9

21. Немој нас одбацити ради имена свог; немој наружити престола славе своје, опомени се завета свог с нама, немој га укинути.

Јер. 17:12

22. Има ли међу таштинама у народа који да даје дажд? Или небеса, дају ли ситан дажд? Ниси ли Ти то, Господе Боже наш? Зато Тебе чекамо, јер Ти чиниш све то.

Јов 38:28, Иса. 30:23

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga