1. Да, сребро има жице, и злато има место где се топи.

2. Гвожђе се вади из праха, и из камена се топи бронза.

3. Мраку поставља међу, и све истражује човек до краја, и камење у тами и у сену смртном.

4. Река навре с места свог да јој нико не може приступити; али се одбије и одлази трудом човечјим.

5. Из земље излази хлеб, и под њом је друго, као огањ.

6. У камену је њеном место сафиру, а онде је прах златни.

7. Те стазе не зна птица, нити је виде око крагујево;

8. Не угази је младо зверје, нити њом прође лав.

9. На кремен диже руку своју; превраћа горе из дна.

10. Из стене изводи потоке, и свашта драгоцено види Му око.

11. Уставља реке да не теку, и шта је сакривено износи на видело.

12. Али мудрост где се налази? И где је место разуму?

13. Не зна јој човек цене, нити се находи у земљи живих.

14. Бездана вели: Није у мени; и море вели: Није код мене.

15. Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измерити у промену за њу.

16. Не може се ценити златом офирским, ни драгим онихом ни сафиром.

17. Не може се наједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може променити за закладе златне.

18. Од корала и бисера нема спомена, јер је вредност мудрости већа него драгом камењу.

19. Не може се с њом изједначити топаз етиопски, нити се може ценити чистим златом.

20. Откуда, дакле, долази мудрост? И где је место разуму?

21. Сакривена је од очију сваког живог, и од птица небеских заклоњена.

22. Погибао и смрт говоре: Ушима својим чусмо славу њену.

23. Бог зна пут њен, и познаје место њено.

24. Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свим небом.

25. Кад даваше ветру тежину, и мераше воду мером,

26. Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.

27. Још је онда виде и огласи је, уреди је и претражи је.

28. А човеку рече: Гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јесте разум.