Јов, глава 12
2. Да, ви сте људи, и с вама ће умрети мудрост.
3. И ја имам срце као и ви, нити сам гори од вас; и у кога нема тога?
4. На подсмех сам пријатељу свом, који кад зове Бога одазове му се; на подсмех је праведни и добри.
5. Бачен је луч по мишљењу срећног онај који хоће да попузне.
6. Мирне су колибе лупешке, и без страха су који гневе Бога, њима Бог даје све у руке.
7. Запитај стоку, научиће те; или птице небеске, казаће ти.
8. Или се разговори са земљом, научиће те, и рибе ће ти морске приповедити.
9. Ко не зна од свега тога да је рука Господња то учинила?
10. Коме је у руци душа свега живог и дух сваког тела човечијег.
11. Не распознаје ли ухо речи као што грло куша јело?
12. У старца је мудрост, и у дугом веку разум.
13. У Њега је мудрост и сила, у Њега је савет и разум.
14. Гле, Он разгради, и не може се опет саградити; затвори човека, и не може се отворити.
15. Гле, устави воде, и пресахну; пусти их, и испреврћу земљу.
16. У Њега је јачина и мудрост, Његов је који је преварен и који вара.
17. Он доводи саветнике у лудило, и судије обезумљује.
18. Он разрешује појас царевима, и опасује бедра њихова.
19. Он доводи кнезове у лудило, и обара јаке.
20. Он узима беседу речитима, и старцима узима разум.
21. Он сипа срамоту на кнезове, и распасује јунаке.
22. Он открива дубоке ствари испод таме, и изводи на видело сен смртни.
23. Он умножава народе и затире их, расипа народе и сабира.
24. Он одузима срце главарима народа земаљских, и заводи их у пустињу где нема пута,
25. Да пипају по мраку без видела, и чини да тумарају као пијани.