1. Кад Израиљ беше дете, љубих га, и из Мисира дозвах сина свог.

2. Колико их зваше, толико они одлазише од њих; приносише жртве Валима, кадише ликовима.

3. Ја учих Јефрема ходити држећи га за руке, али не познаше да сам их ја лечио.

4. Вукох их узицама човечијим, ужима љубавним; и бих им као они који им скидају јарам с чељусти, и давах им храну.

5. Неће се вратити у земљу мисирску, него ће му Асирац бити цар, јер се не хтеше обратити.

6. И мач ће стајати у градовима његовим, и потрће преворнице његове и прождрети за намере њихове.

7. Народ је мој прионуо за отпад од мене; зову га ка Вишњем, али се ниједан не подиже.

8. Како да те дам, Јефреме? Да те предам, Израиљу? Како да учиним од тебе као од Адаме? Да те обратим да будеш као Севојим? Устрептало је срце моје у мени, усколебала се утроба моја од жалости.

9. Нећу извршити љутог гнева свог, нећу опет затрти Јефрема; јер сам ја Бог а не човек, Светац усред тебе; нећу доћи на град.

10. Ићи ће они за Господом; Он ће рикати као лав; кад рикне, са страхом ће дотрчати синови с мора;

11. Са страхом ће дотрчати из Мисира као птица, и као голуб из земље асирске; и населићу их у кућама њиховим, говори Господ.