4. Мојсијева, глава 5

 

1. И рече Господ Мојсију говорећи:

2. Заповеди синовима Израиљевим нека истерају из логора све губаве и све којима тече семе и све који су се оскврнили о мртваца,

3 Мој. 13:3, 3 Мој. 13:46, 3 Мој. 15:2, 3 Мој. 21:1, 4 Мој. 9:6, 4 Мој. 9:10, 4 Мој. 12:14, 5 Мој. 23:10, 2 Цар. 5:27, 2 Дн. 26:20, Иса. 52:11, Лука 17:12

3. Био човек или жена, истерајте, иза логора истерајте их, да не скврне логора онима међу којима наставам.

2 Мој. 25:8, 3 Мој. 26:11, 5 Мој. 32:19, Ис.Н. 22:19, Псал. 76:2, Зах. 2:10, 2 Кор. 6:16, Откр. 21:3

4. И учинише тако синови Израиљеви, и истераше их из логора, како Господ каза Мојсију, тако учинише синови Израиљеви.

5. Још рече Господ Мојсију говорећи:

6. Реци синовима Израиљевим: Човек или жена кад учини какав грех људски, те згреши Господу, и буде она душа крива,

3 Мој. 6:2

7. Тада нека признаду грех који су учинили, и ко је крив нека врати цело чим је крив и нек дометне одозго пети део и да ономе коме је скривио.

3 Мој. 5:5, 3 Мој. 6:5, Ис.Н. 7:19

8. И ако онај нема никога коме би припала накнада за штету, нека се да Господу и нека буде свештенику осим овна за очишћење којим ће га очистити.

3 Мој. 7:7

9. Тако и сваки принос између свих ствари које посвећују синови Израиљеви и доносе свештенику, његов нека буде;

5 Мој. 12:26

10. И шта год ко посвети, нека је његово, и шта год ко да свештенику, нека је његово.

3 Мој. 10:13

11. Још рече Господ Мојсију говорећи:

12. Кажи синовима Израиљевим и реци им: Чија би жена застранила те би му згрешила,

Приче 2:16, Приче 7:10, Приче 7:24, Ос. 4:13

13. И други би је облежао, а муж њен не би знао, него би она затајила да се оскврнила, и не би било сведока на њу, нити би се затекла,

3 Мој. 18:20, Приче 30:20

14. А њему би дошла сумња љубавна, те би из љубави сумњао на своју жену, а она би била оскврњена; или би му дошла сумња љубавна те би из љубави сумњао на своју жену, а она не би била оскврњена,

Приче 6:34, Пес. 8:6, Иса. 19:14

15. Онда нека муж доведе жену своју к свештенику, и нека донесе за њу принос њен, десети део ефе брашна јечменог, али нека га не полије уљем и нека не метне на њ када, јер је принос за сумњу љубавну, дар за спомен да се спомене грех;

3 Мој. 5:11, 1 Цар. 17:18, Иса. 53:2, Језек. 21:28

16. И нека је свештеник приведе и постави пред Господом.

3 Мој. 1:3, 1 Дн. 28:9, Јер. 17:10, Мал. 3:5, Јевр. 13:4

17. И нека узме свештеник свете воде у суд земљани; и праха с пода у шатору нека узме и успе у воду.

18. И поставивши свештеник жену пред Господом нека јој открије главу и метне јој на руке дар за спомен који је дар за сумњу љубавну; а свештеник нека држи у руци својој горку воду, која носи проклетство.

1 Кор. 11:6

19. И нека свештеник закуне жену, и рече јој: Ако није нико спавао с тобом, и ако ниси застранила од мужа свог на нечистоту, нека ти не буде ништа од ове воде горке, која носи проклетство.

20. Ако ли си застранила од мужа свог и оскврнила се, и когод други осим мужа твог спавао с тобом,

21. Тада свештеник заклињући жену нека је прокуне и рече жени: Да те Господ постави за уклин и за клетву у народу твом учинивши да ти бедро спадне а трбух отече.

1 Мој. 9:25, Ис.Н. 6:26, Нем. 10:29, Иса. 65:15, Јер. 29:22, Мал. 4:6, Мат. 26:74

22. И нека ти ова вода проклета уђе у црева да ти отече трбух и да ти бедро спадне. А жена нека рече: Амин, амин.

5 Мој. 27:15, Псал. 109:18, Приче 1:31

23. Тада нека напише свештеник те клетве у књигу, и нека их спере водом горком.

24. И нека да жени да се напије горке воде проклете да уђе у њу вода проклета и буде горка.

25. И нека узме свештеник из руку жени дар за сумњу љубавну, и обрне дар пред Господом и принесе га на олтару.

3 Мој. 20:17

26. И нека узме свештеник у шаку од дара њеног спомен, и запали на олтару, па онда нека да жени воду да попије.

3 Мој. 2:2, 3 Мој. 2:9

27. А кад јој да воду да пије, ако се буде оскврнила и учинила неверу мужу свом, онда ће ући вода проклета у њу и постаће горка, и трбух ће јој отећи и спасти бедро, и она ће жена постати уклин у народу свом.

5 Мој. 28:37, Псал. 83:9, Проп. 7:26, Иса. 65:15, Јер. 24:9, Зах. 8:13

28. Ако ли се не буде оскврнила жена, него буде чиста, неће јој бити ништа и имаће деце.

Јов 17:8, Псал. 37:5, Рим. 5:3

29. Ово је закон за сумњу љубавну, кад жена застрани од мужа свог и оскврни се;

30. Или кад коме дође сумња љубавна те посумња из љубави на жену своју и постави је пред Господом и сврши јој свештеник све по овом закону.

31. И муж да је прост од греха, али жена да носи своје безакоње.

3 Мој. 20:17, 4 Мој. 9:13, Рим. 2:8

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga