1. Мојсијева, глава 9

 

1. И Бог благослови Ноја и синове његове, и рече им; рађајте се и множите се и напуните земљу;

1 Мој. 1:28, 1 Мој. 35:11, Иса. 45:18, Јер. 29:6

2. И све звери земаљске и све птице небеске и све што иде по земљи и све рибе морске нека вас се боје и страше; све је предано у ваше руке.

Псал. 8:7, Ос. 2:18, Јаков 3:7

3. Шта се год миче и живи, нека вам буде за јело, све вам то дадох као зелену траву.

5 Мој. 12:15, 5 Мој. 14:3

4. Али не једите меса с душом његовом, а то му је крв.

3 Мој. 17:10, 3 Мој. 19:26, 5 Мој. 12:23, 1 Сам. 14:34, Дела 15:20, Дела 15:29

5. Јер ћу и вашу крв, душе ваше, искати; од сваке ћу је звери искати; из руке самог човека, из руке сваког брата његовог искаћу душу човечију.

2 Мој. 21:28, 4 Мој. 35:31, 2 Дн. 24:22, Дела 17:26

6. Ко пролије крв човечију, његову ће крв пролити човек; јер је Бог по свом обличју створио човека.

1 Мој. 1:27, 2 Мој. 21:12, 2 Мој. 21:14, 3 Мој. 24:17, 4 Мој. 35:33, Мат. 26:52, 1 Кор. 11:7, Откр. 13:10

7. Рађајте се дакле и множите се; народите се веома на земљи и намножите се на њој.

8. И рече Бог Ноју и синовима његовим с њим, говорећи:

9. А ја ево постављам завет свој с вама и с вашим семеном након вас,

10. И са свим животињама, што су с вама од птица, од стоке и од свих звери земаљских што су с вама, са свачим што је изашло из ковчега, и са свим зверима земаљским.

1 Мој. 8:1

11. Постављам завет свој с вама, те одселе неће ниједно тело погинути од потопа, нити ће више бити потопа да затре земљу.

Псал. 104:9, 2 Пет. 3:5

12. И рече Бог: Ево знак завета који постављам између себе и вас и сваке живе твари, која је с вама до века:

Мат. 26:26

13. Метнуо сам дугу своју у облаке, да буде знак завета између мене и земље.

14. Па кад облаке навучем на земљу, видеће се дуга у облацима,

15. И опоменућу се завета свог који је између мене и вас и сваке душе живе у сваком телу, и неће више бити од воде потопа да затре свако тело.

1 Мој. 8:21, 2 Мој. 28:12, 3 Мој. 26:42, 3 Мој. 26:45, Иса. 54:9, Језек. 16:60

16. Дуга ће бити у облацима, па ћу је погледати, и опоменућу се вечног завета између Бога и сваке душе живе у сваком телу које је на земљи.

1 Мој. 17:13, 1 Мој. 17:19, 2 Сам. 23:5

17. И рече Бог Ноју: То је знак завета који сам учинио између себе и сваког тела на земљи.

18. А беху синови Нојеви који изађоше из ковчега: Сим и Хам и Јафет; а Хам је отац Хананцима.

1 Мој. 10:6

19. То су три сина Нојева, и од њих се насели сва земља.

1 Мој. 10:32, 1 Дн. 1:4

20. А Ноје поче радити земљу, и посади виноград.

1 Мој. 3:19, 1 Мој. 4:2, Проп. 5:9

21. И напив се вина опи се, и откри се насред шатора свог.

1 Мој. 19:32, 1 Мој. 19:36, Приче 20:1, Ефес. 5:18

22. А Хам, отац Хананцима, виде голотињу оца свог, и каза обојици браће своје на пољу.

23. А Сим и Јафет узеше хаљину, и огрнуше је обојица на рамена своја, и идући натрашке покрише њом голотињу оца свог, лицем натраг окренувши се да не виде голотиње оца свог.

2 Мој. 20:12, Гал. 6:1

24. А кад се Ноје пробуди од вина, дозна шта му је учинио млађи син,

25. И рече: Проклет да је Ханан, и да буде слуга слугама браће своје!

5 Мој. 27:16, Ис.Н. 9:23, 1 Цар. 9:20, Мат. 25:41

26. И још рече: Благословен да је Господ Бог Симов, и Ханан да му буде слуга!

Псал. 144:15, Јевр. 11:16

27. Бог да рашири Јафета да живи у шаторима Симовим, а Ханан да им буде слуга!

Ефес. 2:13, Ефес. 3:6

28. И поживе Ноје после потопа триста педесет година.

29. А свега поживе Ноје девет стотина педесет година; и умре.

1 Мој. 3:19, Јов 30:23, Јов 34:15, Псал. 89:48

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Sledeca knjiga