1. Тешко теби, који пустошиш а тебе не пустоше, и који чиниш неверу а теби се не чини невера; кад престанеш пустошити, бићеш опустошен, кад престанеш чинити неверу, чиниће ти се невера.

2. Господе, смилуј се на нас, Тебе чекамо; буди им мишица свако јутро, и спасење наше у невољи.

3. Народи побегоше од јаке вике, расејаше се народи што се ти подиже.

4. И покупиће се плен ваш као што се купе гусенице, скочиће на њ као што скачу скакавци.

5. Узвишен је Господ, јер настава на висини; напуниће Сион суда и правде.

6. И тврђа времена твог, сила спасења твог биће мудрост и знање; страх Господњи биће благо твоје.

7. Ето, јунаци њихови вичу на пољу, и посланици мирни плачу горко:

8. Путеви опустеше, путници не путују; поквари уговор, одбаци градове, не мари за човека.

9. Земља тужи и чезне, Ливан се стиди и вене, Сарон је као пустиња, Васан и Кармил оголеше.

10. Сада ћу устати, вели Господ, сада ћу се узвисити, сада ћу се подигнути.

11. Затруднећете сламом, родићете стрњику; гнев ваш прождреће вас као огањ.

12. И народи ће бити као пећи кречне, изгореће огњем као трње посечено.

13. Слушајте који сте далеко шта сам учинио, и који сте близу познајте моћ моју.

14. Грешници у Сиону уплашиће се, дрхат ће спопасти лицемере, и рећи ће: Ко ће од нас остати код огња који прождире? Ко ће од нас остати код вечне жеге?

15. Ко ходи у правди и говори шта је право; ко мрзи на добитак од насиља; ко отреса руке своје да не прими поклон; ко затискује уши своје да не чује за крв, и зажима очи своје да не види зло;

16. Он ће наставати на високим местима; градови на стенама биће му уточиште, хлеб ће му се давати, вода му неће недостајати.

17. Очи ће ти видети цара у красоти његовој, гледаће земљу далеку.

18. Срце ће твоје мислити о страху говорећи: Где је писар? Где бројач? Где је онај што прегледа куле?

19. Нећеш видети жесток народ, народ који говори из дубина да се не разбира, у кога је језик мутав да се не разуме.

20. Погледај на Сион, град празника наших; очи твоје нека виде Јерусалим, мирни стан, шатор, који се неће однети, коме се коље неће никада померити, и ниједно му се уже неће откинути.

21. Него ће нам онде Господ велики бити место река и потока широких, по којима неће ићи лађа с веслима, нити ће велика лађа пролазити онуда.

22. Јер је Господ наш судија, Господ је који нам поставља законе, Господ је цар наш, Он ће нас спасти.

23. Ослабише твоја ужа, не могу тврдо држати катарке своје ни разапети једра; тада ће се разделити велик плен, хроми ће разграбити плен.

24. И нико од становника неће рећи: Болестан сам. Народу који живи у њему опростиће се безакоње.