1. Мојсијева, глава 26

 

1. Али наста глад у земљи сврх прве глади која беше за времена Аврамовог; и Исак отиде к Авимелеху цару филистејском у Герар.

1 Мој. 12:10, 1 Мој. 20:2

2. И јави му се Господ и рече: Немој ићи у Мисир, него седи у земљи коју ћу ти казати.

1 Мој. 12:1, Псал. 37:3

3. Седи у тој земљи, и ја ћу бити с тобом, и благословићу те; јер ћу теби и семену твом дати све ове земље, и потврдићу заклетву, којом сам се заклео Авраму оцу твом.

1 Мој. 12:2, 1 Мој. 13:15, 1 Мој. 20:1, 1 Мој. 28:15, Псал. 39:12, Псал. 105:9, Јевр. 11:9

4. И умножићу семе твоје да га буде као звезда на небу, и даћу семену твом све ове земље; и у семену твом благословиће се сви народи на земљи,

1 Мој. 15:5, 1 Мој. 22:18, Псал. 72:17

5. Зато што је Аврам слушао глас мој и чувао наредбу моју, заповести моје и правила моја и законе моје.

1 Мој. 22:12, 1 Мој. 22:16

6. И оста Исак у Герару.

7. А људи у месту оном питаху за жену његову, а он говораше: Сестра ми је. Јер се бојаше казати: Жена ми је; да ме, вели, не убију ови људи ради Ревеке, јер је лепа.

1 Мој. 12:13, Приче 24:16, Приче 29:25

8. И кад проведе много времена онде, догоди се, те погледа Авимелех цар филистејски с прозора, и виде Исака где се шали с Ревеком женом својом.

9. И дозва Авимелех Исака и рече: Та то ти је жена; како си казао: Сестра ми је? А Исак му одговори: Рекох: да не погинем с ње.

10. А Авимелех рече: Шта си нам учинио? Лако је могао ко од народа овог лећи с твојом женом, те би нас ти увалио у грех.

1 Мој. 12:18, 1 Мој. 20:9

11. И заповеди Авимелех свему народу свом говорећи: Ко се дотакне овог човека или жене његове, погинуће.

Псал. 105:15

12. И Исак стаде сејати у оној земљи, и доби оне године по сто, тако га благослови Господ.

1 Мој. 24:1, Јов 42:12, Псал. 112:3, Приче 3:16, Приче 10:22, Проп. 11:6, Мат. 6:33, Мат. 13:8, Мар. 4:8, Мар. 10:30

13. И обогати се човек, и напредоваше све већма, те поста силан.

Приче 10:22

14. И имаше оваца и говеда и много слуга; а Филистеји му завиђаху,

1 Мој. 37:11, Проп. 4:4

15. Па све студенце које беху ископале слуге оца његовог за времена Аврама оца његовог заронише Филистеји, и засуше их земљом.

1 Мој. 21:30

16. И Авимелех рече Исаку: Иди од нас, јер си постао силнији од нас.

2 Мој. 1:9

17. И Исак отиде, оданде, и разапе шаторе у долини герарској, и настани се онде.

18. И стаде Исак откопавати студенце, који беху ископани за времена Аврама оца његовог, и које заронише Филистеји по смрти Аврамовој; и прозва их именима која им беше надео отац његов.

1 Мој. 21:31

19. И копајући слуге Исакове у оном долу нађоше студенац живе воде.

20. Али се свађаше пастири герарски с пастирима Исаковим говорећи: Наша је вода. И надеде име оном студенцу Есек, јер се свадише с њим.

1 Мој. 21:25

21. После ископаше други студенац, па се и око њега свађаше, зато га назва Ситна.

22. Тада се подиже оданде, и ископа други студенац, и око њега не би свађе; зато га назва Реховот, говорећи: Сад нам даде Господ простора да растемо у овој земљи.

1 Мој. 17:6, 2 Мој. 1:7

23. И отиде оданде горе у Вирсавеју.

24. И исту ноћ јави му се Господ, и рече: Ја сам Бог Аврама оца твог. Не бој се, јер сам ја с тобом, и благословићу те и умножићу семе твоје Аврама ради слуге свог.

1 Мој. 15:1, 1 Мој. 15:3, 1 Мој. 24:12, 2 Мој. 3:6, Дела 7:32, Рим. 8:31

25. И начини онде жртвеник, и призва име Господње; и онде разапе шатор свој; и слуге Исакове ископаше онде студенац.

1 Мој. 4:26, 1 Мој. 12:7, 1 Мој. 13:18, 1 Мој. 27:4

26. И дође к њему Авимелех из Герара с Охозатом пријатељем својим и с Фихолом војводом својим.

27. А Исак им рече: Што сте дошли к мени, кад мрзите на ме и отерасте ме од себе?

Суд. 11:7

28. А они рекоше: Видесмо заиста да је Господ с тобом, па рекосмо: Нека буде заклетва између нас, између нас и тебе; хајде да ухватимо веру с тобом;

1 Мој. 21:22

29. Да нам не чиниш зла, као што се ми тебе не дотакосмо и као што ми теби само добро чинисмо, и пустисмо те да идеш на миру, и ето си благословен од Господа.

1 Мој. 24:31, Псал. 115:15

30. Тада их он угости; те једоше и пише.

1 Мој. 19:3

31. А сутрадан уставши рано, заклеше се један другом, и отпусти их Исак и отидоше од њега с миром.

1 Мој. 21:31

32. Исти дан дошавши слуге Исакове казаше му за студенац који ископаше, и рекоше му: Нађосмо воду.

33. И назва га Савеја; отуда се зове град онај Вирсавеја до данашњег дана.

1 Мој. 21:31

34. А кад би Исаву четрдесет година, узе за жену Јудиту, кћер Веоха Хетејина, и Васемату кћер Елона Хетејина.

1 Мој. 27:46, 1 Мој. 36:2

35. И оне задаваху много јада Исаку и Ревеци.

1 Мој. 27:46, 1 Мој. 28:1, 1 Мој. 28:8

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Sledeca knjiga