1. Ово ми показа Господ: Гле, котарица летњег воћа.

2. И рече: Шта видиш, Амосе? А ја рекох: Котарицу летњег воћа. А Господ ми рече: Дође крај народу мом Израиљу, нећу га више пролазити.

3. И песме ће црквене бити ридање у онај дан, говори Господ; биће мноштво мртвих телеса, која ће се свуда побацати ћутећи.

4. Чујте ово, који прождирете убоге и сатирете сиромахе у земљи,

5. Говорећи: Кад ће проћи младина да продајемо жито? И субота да отворимо пшеницу? Умањујући ефу и повећавајући сикал и варајући лажним мерилима;

6. Да купујемо сиромахе за новце и убогог за једне опанке, и да продајемо очинке од пшенице.

7. Закле се Господ славом Јаковљевом: Нећу никада заборавити ниједно дело њихово.

8. Неће ли се земља потрести од тога, и протужити сваки који живи на њој? И неће ли се сва разлити као река? И неће ли се однети и потопити као од реке мисирске?

9. И у онај дан, говори Господ Господ, учинићу да сунце зађе у подне, и помрачићу земљу за белог дана.

10. И претворићу празнике ваше у жалост и све песме ваше у плач, и метнућу кострет око свих бедара, и учинићу да свака глава оћелави и да буде жалост као за јединцем, и крај ће јој бити као горак дан.

11. Гле, иду дани, говори Господ Господ, кад ћу пустити глад на земљу, не глад хлеба ни жеђ воде, него слушања речи Господњих.

12. И потуцаће се од мора до мора, и од севера до истока трчаће тражећи реч Господњу, и неће је наћи.

13. У то ће време обамирати лепе девојке и младићи од жеђи,

14. Који се куну кривицом самаријском и говоре: Тако да је жив Бог твој, Дане, и тако да је жив пут у Вирсавеју. И пашће, и неће више устати.