Језекиљ, глава 37

 

1. Рука Господња дође нада ме, и Господ ме изведе у духу, и постави ме усред поља, које беше пуно кости.

Језек. 3:14, Лука 4:1

2. И проведе ме покрај њих унаоколо, и гле, беше их врло много у пољу, и гле, беху врло суве.

3. И рече ми: Сине човечји, хоће ли оживети ове кости? А ја рекох: Господе Господе, Ти знаш.

1 Сам. 2:6, Рим. 4:17, 2 Кор. 1:9

4. Тада ми рече: Пророкуј за те кости, и кажи им: Сухе кости, чујте реч Господњу.

Иса. 55:11, Рим. 10:17

5. Овако говори Господ Господ овим костима: Гле, ја ћу метнути у вас дух, и оживећете.

Псал. 104:30

6. И метнућу на вас жиле, и обложићу вас месом, и навући ћу на вас кожу, и метнућу у вас дух, и оживећете, и познаћете да сам ја Господ.

Језек. 6:7, Јоило 2:27

7. Тада стадох пророковати, како ми се заповеди; а кад пророковах, наста глас, и гле потрес, и кости се прибираху свака ка својој кости.

8. И погледах, и гле, по њима изиђоше жиле и месо, и озго се кожа навуче; али духа не беше у њима.

9. Тада ми рече: Пророкуј духу, пророкуј, сине човечји, и реци духу: Овако вели Господ Господ: Од четири ветра дођи, душе, и дуни на ове побијене да оживе.

Псал. 104:30, Јован 20:22

10. И пророковах, како ми се заповеди, и уђе у њих дух, и оживеше, и стадоше на ноге, беше војска врло велика.

Откр. 11:11

11. Тада ми рече: Сине човечји, ове су кости сав дом Израиљев; гле, говоре: Посахнуше кости наше и прође надање наше, пропадосмо.

Псал. 141:7, Иса. 49:14

12. Зато пророкуј, и кажи им: Овако вели Господ Господ: Ево, ја ћу отворити гробове ваше, и извешћу вас из гробова ваших, народе мој, и довешћу вас у земљу Израиљеву.

Језд. 1:1, Иса. 26:19, Језек. 36:24, Ос. 1:11, Амос 9:14

13. И познаћете да сам ја Господ, кад отворим гробове ваше, и изведем вас из гробова ваших, народе мој.

14. И метнућу дух свој у вас да оживите, и населићу вас у вашој земљи, и познаћете да ја говорим и чиним, говори Господ.

Језек. 36:27, Зах. 4:6

15. Опет ми дође реч Господња говорећи:

16. Ти, сине човечји, узми једно дрво, и напиши на њему: Јуди и синовима Израиљевим, друговима његовим. Па онда узми друго дрво, и на њему напиши: Јосифу дрво Јефремово и свега дома Израиљевог, другова његових.

4 Мој. 17:2, 2 Дн. 11:12, 2 Дн. 11:16

17. И састави их једно с другим да буду као једно у твојој руци.

18. И кад ти кажу синови твог народа говорећи: Хоћеш ли нам казати шта ти је то?

Језек. 12:9, Језек. 24:19

19. Реци им: Овако вели Господ Господ: Ево, ја ћу узети дрво Јосифово, што је у Јефремовој руци, и племена Израиљевих, другова његових, и саставићу га с дрветом Јудиним, и начинићу од њих једно дрво, и биће једно у мојој руци.

Зах. 10:6

20. И дрвета, на којима напишеш, нека ти буду у руци пред њима.

Језек. 12:3

21. И реци им: Овако вели Господ Господ: Ево, ја ћу узети синове Израиљеве из народа у које отидоше, и сабраћу их одсвуда, и довешћу их у земљу њихову.

Језек. 36:24

22. И начинићу од њих један народ у земљи, на горама Израиљевим, и један ће цар бити цар свима њима, нити ће више бити два народа, нити ће више бити раздељени у два царства.

1 Мој. 49:10, Иса. 11:13, Јер. 3:18, Јер. 23:5, Језек. 34:23, Ос. 1:11, Јован 10:16

23. И неће се више скврнити гадним боговима својим ни гнусобама својим нити каквим преступима својим, и избавићу их из свих станова њихових у којима грешише, и очистићу их, и они ће ми бити народ и ја ћу им бити Бог.

Иса. 2:18, Језек. 11:18, Језек. 20:43, Језек. 36:25, Језек. 36:28, Ос. 14:8, Зах. 13:1

24. И слуга мој Давид биће им цар, и сви ће имати једног пастира, и ходиће по мојим законима, и уредбе ће моје држати и извршавати.

Псал. 78:71, Иса. 40:11, Јер. 23:5, Језек. 34:23, Ос. 3:5, Зах. 13:7, Лука 1:32, Јован 10:16, 1 Пет. 5:4

25. И седиће у земљи коју дадох слузи свом Јакову, у којој седеше оци ваши; у њој ће седети они и синови њихови и синови синова њихових довека, и Давид слуга мој биће им кнез до века.

Иса. 60:21, Језек. 44:3, Амос 9:15, Јован 12:24

26. И учинићу с њима завет мирни, биће вечан завет с њима, и утврдићу их и умножићу их, и наместићу светињу своју усред њих навек.

Псал. 89:3, Иса. 55:3, Јер. 32:40, Језек. 34:25, 2 Кор. 6:16

27. И шатор ће мој бити код њих, и ја ћу им бити Бог и они ће ми бити народ.

3 Мој. 26:11, Јован 1:14

28. И народ ће познати да сам ја Господ који посвећујем Израиља, кад светиња моја буде усред њих до века.

Језек. 38:23

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga