2. Мојсијева, глава 4

 

1. А Мојсије одговори и рече: Али неће ми веровати ни послушати глас мој; јер ће рећи: Није ти се Господ јавио.

2. А Господ му рече: Шта ти је то у руци? А он одговори: Штап.

3. А Бог му рече: Баци га на земљу. И баци га на земљу, а он поста змија. И Мојсије побеже од ње.

4. А Господ рече Мојсију: Пружи руку своју, па је ухвати за реп. И пружи руку своју, и ухвати је, и опет поста штап у руци његовој.

5. То учини, рече Господ, да верују да ти се јавио Господ Бог отаца њихових, Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев.

2 Мој. 19:9

6. И опет му рече Господ: Тури сада руку своју у недра своја. И он тури руку своју у недра своја; а кад је извади из недара, а то рука му губава, бела као снег.

4 Мој. 12:10, 2 Цар. 5:27

7. А Бог му рече: Тури опет руку своју у недра своја. И опет тури руку своју у недра своја; а кад је извади из недара, а то опет постала као и остало тело његово.

4 Мој. 12:13, 5 Мој. 32:39, 2 Цар. 5:14, Мат. 8:3

8. Тако, рече Бог, ако ти не узверују и не послушају глас твој за први знак, послушаће за други знак.

9. Ако ли не узверују ни за та два знака и не послушају глас твој, а ти захвати воде из реке, и пролиј на земљу, и претвориће се вода коју захватиш из реке, и проврћи ће се у крв на земљи.

2 Мој. 7:19

10. А Мојсије рече Господу: Молим Ти се, Господе, нисам речит човек, нити сам пре био нити сам откако си проговорио са слугом својим, него сам спорих уста и спорог језика.

2 Мој. 6:12, Јер. 1:6

11. А Господ му рече: Ко је дао уста човеку? Или ко може створити немог или глувог или окатог или слепог? Зар не ја, Господ?

Псал. 94:9

12. Иди дакле, ја ћу бити с устима твојим, и учићу те шта ћеш говорити.

Иса. 50:4, Јер. 1:9, Мат. 10:19, Мар. 13:11, Лука 12:11, Лука 21:14

13. А Мојсије рече: Молим Те, Господе, пошљи оног кога треба да пошаљеш.

Јона 1:3

14. И разгневи се Господ на Мојсија, и рече му: Није ли ти брат Арон Левит? Знам да је он речит; и ево он ће те срести, и кад те види обрадоваће се у срцу свом.

15. Њему ћеш казати и метнућеш ове речи у уста његова, и ја ћу бити с твојим устима и с његовим устима, и учићу вас шта ћете чинити.

4 Мој. 23:12, 5 Мој. 5:31, 5 Мој. 18:18, Иса. 51:16, Јер. 1:9

16. И он ће место тебе говорити народу, и он ће бити теби место уста, а ти ћеш бити њему место Бога.

2 Мој. 7:1, 2 Мој. 18:19

17. А тај штап узми у руку своју, њим ћеш чинити чудеса.

18. И отиде Мојсије, и врати се к Јотору тасту свом, и рече му: Пусти ме да идем, да се вратим к браћи својој у Мисиру, да видим јесу ли још у животу. И рече Јотор Мојсију: Иди с миром.

19. И рече Господ Мојсију у земљи мадијанској: Иди, врати се у Мисир, јер су помрли сви који су тражили душу твоју.

2 Мој. 2:15, 2 Мој. 2:23, Мат. 2:20

20. И узе Мојсије жену своју и синове своје, и посади их на магарца, и пође натраг у земљу мисирску. И узе Мојсије штап Божји у руку своју.

2 Мој. 17:9, 4 Мој. 20:8

21. И рече Господ Мојсију: Кад отидеш и вратиш се у Мисир, гледај да учиниш пред Фараоном сва чудеса која ти метнух у руку: а ја ћу учинити да му отврдне срце и не пусти народ.

Ис.Н. 11:20, 1 Сам. 6:6, Псал. 105:25, Дан. 5:20, Рим. 9:14, Рим. 9:18, Јаков 1:13

22. А ти ћеш рећи Фараону: Овако каже Господ: Израиљ је син мој, првенац мој.

Јер. 31:9, Ос. 11:1, Рим. 9:4, 2 Кор. 6:18, Јаков 1:18

23. И казах ти: Пусти сина мог да ми послужи. А ти га не хте пустити; ево ја ћу убити сина твог, првенца твог.

2 Мој. 11:5, 2 Мој. 12:29

24. И кад беше на путу у гостионици, дође к њему Господ и хтеде да га убије.

1 Мој. 17:14, 4 Мој. 22:22

25. А Сефора узе оштар нож, и обреза сина свог, и окрајак баци к ногама његовим говорећи: Ти си ми крвав заручник.

2 Мој. 18:2

26. Тада га остави Господ; а она ради обрезања рече: Крвав заручник.

27. А Господ рече Арону: Изиђи у пустињу на сусрет Мојсију. И отиде и срете га на гори Божијој, и пољуби га.

2 Мој. 3:1

28. И Мојсије каза Арону све речи Господње, за које га посла, и све знаке које му заповеди.

29. И отидоше Мојсије и Арон, и скупише све старешине синова Израиљевих.

2 Мој. 3:16

30. И Арон каза све речи, које беше рекао Господ Мојсију, а Мојсије учини знаке пред народом.

31. И народ верова; и разумеше да је Господ походио синове Израиљеве и видео невољу њихову; и савивши се поклонише се.

1 Мој. 24:26, 2 Мој. 2:25, 2 Мој. 3:7, 2 Мој. 3:16, 2 Мој. 3:18, 2 Мој. 12:27, 1 Дн. 29:20, Језек. 20:5

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga