1. На постељи својој ноћу тражих оног кога љуби душа моја, тражих га, али га не нађох.

2. Сада ћу устати, па идем по граду, по трговима и по улицама тражићу оног кога љуби душа моја. Тражих га, али га не нађох.

3. Нађоше ме стражари, који обилазе по граду. Видесте ли оног кога љуби душа моја?

4. Мало их заминух, и нађох оног кога љуби душа моја; и ухватих га, и нећу га пустити докле га не одведем у кућу матере своје и у ложницу родитељке своје.

5. Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.

6. Ко је она што иде горе из пустиње као ступови од дима, поткађена смирном и тамјаном и свакојаким прашком апотекарским?

7. Гле, одар Соломунов, а око њега шездесет јунака између јунака Израиљевих:

8. Сви имају мачеве, вешти су боју, у сваког је мач о бедру ради страха ноћног.

9. Одар је начинио себи цар Соломун од дрвета ливанског;

10. Ступце му је начинио од сребра, узглавље од злата, небо од скерлета, а изнутра настрт љубављу за кћери јерусалимске.

11. Изиђите, кћери сионске, и гледајте цара Соломуна под венцем којим га мати његова окити на дан свадбе његове и на дан весеља срца његовог.