Плач Јеремијин, глава 2

 

1. Како обастре Господ облаком у гневу свом кћер сионску! Сврже с неба на земљу славу Израиљеву, и не опомену се подножја ногу својих у дан гнева свог!

2 Сам. 1:19, 1 Дн. 28:2, Мат. 11:23

2. Господ потре немилице све станове Јаковљеве, развали у гневу свом градове кћери Јудине, и на земљу обори, оскврни царство и кнезове његове.

Псал. 89:39, Иса. 43:28

3. Одби у жестоком гневу сав рог Израиљу, обрати натраг десницу своју од непријатеља, и распали се на Јакова као огањ пламени, који прождире све око себе.

Јов 16:15, Псал. 74:11

4. Натеже лук свој као непријатељ, подиже десницу своју као противник, и поби све што беше драго очима; на шатор кћери сионске просу као огањ гнев свој.

Иса. 63:10, Јер. 10:20

5. Господ поста као непријатељ; потре Израиља, потре све дворе његове, раскопа све градове његове, и умножи кћери Јудиној жалост и јад.

Јер. 52:13

6. Развали му ограду као врту; потре место састанцима његовим; Господ врже у заборав на Сиону празнике и суботу, и у жестини гнева свог одбаци цара и свештеника.

Псал. 80:12, Иса. 1:8, Иса. 5:5, Соф. 3:18

7. Одбаци Господ олтар свој, омрзе на светињу своју, предаде у руке непријатељима зидове двора сионских; стаде их вика у дому Господњем као на празник.

Псал. 74:4, Псал. 78:59, Иса. 64:10, Јер. 7:12, Језек. 7:20, Мих. 3:12, Мат. 24:2

8. Господ науми да раскопа зид кћери сионске, растеже уже, и не одврати руке своје да не затре, и ојади опкоп и зид, изнемогоше скупа.

Иса. 34:11, Амос 7:7

9. Утонуше у земљу врата њена, поломи и потре преворнице њене; цар њен и кнезови њени међу народима су; закона нема, и пророци њени не добијају утваре од Господа.

5 Мој. 28:36, 2 Цар. 25:7, 2 Дн. 15:3, Псал. 74:9, Плач 4:20, Амос 1:5, Амос 8:11, Мих. 3:6

10. Старешине кћери сионске седе на земљи и ћуте, посуле су прахом главу и припасале кострет; обориле су к земљи главе своје девојке јерусалимске.

Јов 2:13, Иса. 47:1, Плач 4:5

11. Ишчилеше ми очи од суза, утроба се моја усколебала, просипа се на земљу јетра моја од погибли кћери народа мог, јер деца и која сисају обамиру на улицама градским.

Јов 16:14, Псал. 6:7, Плач 2:19

12. Говоре матерама својим: Где је жито и вино? Обамиру као рањеници на улицама градским, и испуштају душу своју у наручју матера својих.

13. Кога ћу ти узети за сведока? С чим ћу те изједначити, кћери јерусалимска? Какву ћу ти прилику наћи, да те утешим, девојко, кћери сионска? Јер је несрећа твоја велика као море, ко ће те исцелити?

Јов 5:1, Језек. 27:32, Дан. 9:12

14. Пророци твоји пророковаше ти лаж и безумље, и не откриваше безакоња твог да би одвратили ропство твоје; него ти казиваше утваре лажне и које ће те прогнати.

Иса. 58:1, Јер. 23:32, Језек. 12:24, Језек. 13:3

15. Пљескају рукама над тобом сви који пролазе, звижде и машу главом за кћерју јерусалимском: То ли је град, за који говораху да је права лепота, радост свој земљи?

1 Цар. 9:8, Псал. 48:2, Наум 3:19

16. Разваљују уста на те сви непријатељи твоји, звижде и шкргућу зубима говорећи: Прождресмо; ово је доиста дан који чекасмо; дочекасмо, видесмо.

Псал. 35:21, Псал. 56:2, Плач 3:46

17. Учини Господ шта науми, испуни реч своју, коју каза одавна; разори немилице и развесели тобом непријатеља, подиже рог противницима твојим.

3 Мој. 26:16, 5 Мој. 28:15, 5 Мој. 28:43, Псал. 38:16, Плач 1:5, Дан. 9:12, Зах. 1:6, Зах. 1:21

18. Виче срце њихово ка Господу: Зиде кћери сионске, проливај потоком сузе дан и ноћ, не дај себи мира, и зеница ока твог да не стаје.

Јер. 14:17, Плач 1:16

19. Устани, вичи обноћ, у почетку страже, проливај срце своје као воду пред Господом, подижи к Њему руке своје за душу деце своје која обамиру од глади на угловима својих улица.

Псал. 62:8, Иса. 40:6, Иса. 51:20, Плач 2:11, Плач 4:1, Наум 3:10, Мар. 13:35

20. Погледај, Господе, и види, коме си овако учинио. Еда ли жене једу пород свој, децу коју носе у наручју? Еда ли се убија у светињи Господњој свештеник и пророк?

2 Мој. 32:11, 3 Мој. 26:29, 5 Мој. 28:53, Јер. 19:9, Плач 4:10, Плач 4:13

21. Леже на земљи по улицама деца и старци, девојке моје и младићи моји падоше од мача, побио си их у дан гнева свог и поклао не жалећи.

2 Дн. 36:17

22. Сазвао си као на празник страхоте моје од свуда, и у дан гнева Господњег нико не утече нити оста. Које на руку носих и отхраних, њих ми непријатељ мој поби.

Псал. 31:13, Јер. 46:5, Ос. 9:12

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga