4. Мојсијева, глава 35
1. Још рече Господ Мојсију у пољу моавском на Јордану према Јерихону говорећи:
2. Заповеди синовима Израиљевим нека даду од наследства свог Левитима градове, где ће живети; и подграђа око градова подајте им,
3. Да у градовима живе, а у подграђима њиховим да им стоји стока и имање њихово и све животиње њихове.
4. А подграђа која дате Левитима нека буду на хиљаду лаката далеко од зидова градских унаоколо.
5. Зато измерите иза сваког града на исток две хиљаде лаката, и на југ две хиљаде лаката, и на запад две хиљаде лаката, и на север две хиљаде лаката, тако да град буде у среди. Толика нека буду подграђа њихова.
6. А од градова које дате Левитима одвојте шест градова за уточиште, да онамо утече ко би кога убио; и осим њих подајте им четрдесет и два града.
7. Свега градова, које ћете дати Левитима да буде четрдесет и осам градова, сваки са својим подграђем.
8. А тих градова што ћете дати од наследства синова Израиљевих, од оних који имају више подајте више, а од оних који имају мање подајте мање; сваки према наследству које ће имати нека да од својих градова Левитима.
9. Још рече Господ Мојсију говорећи:
10. Реци синовима Израиљевим и кажи им: Кад пређете преко Јордана у земљу хананску,
11. Од градова који вам допадну одвојте градове за уточиште да у њих утече крвник који убије кога нехотице.
12. И ти ће вам градови бити уточишта од осветника, да не погине крвник докле не стане на суд пред збор.
13. И тако од тих градова које дате шест градова биће вам уточишта.
14. Три таква града подајте с ове стране Јордана, а три града подајте у земљи хананској, ти градови нека буду уточишта.
15. Синовима Израиљевим и дошљаку и странцу, који се бави међу њима, нека тих шест градова буду уточишта, да утече у њих ко год убије кога нехотице.
16. Али ако гвожђем удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби такав крвник.
17. И ако каменом из руке, од ког може човек погинути, удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби такав крвник.
18. Или ако дрветом из руке, од ког може човек погинути, удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби такав крвник.
19. Осветник нека погуби крвника; кад га удеси, нека га погуби.
20. Ако га из мржње тури, или се баци чим на њ навалице, те онај умре,
21. Или ако га из непријатељства удари руком, те онај умре, нека се погуби такав убица, крвник је; осветник нека погуби тог крвника кад га удеси.
22. Ако ли га нехотице тури без непријатељства, или се баци на њ чим нехотице,
23. Или каменом од ког може човек погинути, ако се баци на њ нехотице, те онај умре, а није му непријатељ, нити му тражи зла,
24. Тада да суди збор између убице и осветника по овом закону.
25. И збор нека избави крвника из руке осветникове и врати га у уточиште његово, куда је утекао, и онде нека остане докле не умре поглавар свештенички, који је помазан светим уљем.
26. Ако крвник како год изиђе преко међе свог уточишта у које је утекао,
27. И нађе га осветник преко међе уточишта његовог, ако крвника убије осветник, неће бити крив за крв.
28. Јер у уточишту свом ваља да стоји докле не умре поглавар свештенички; па кад умре поглавар свештенички, онда треба да се врати крвник у земљу наследства свог.
29. Ово да вам је уредба за суђење од колена до колена по свим становима вашим.
30. Ко би хтео погубити човека, по сведоцима нека погуби крвника; али један сведок не може сведочити да се ко погуби.
31. Не узимајте откуп за крвника, који заслужи смрт, него нека се погуби.
32. Ни од оног не узимајте откуп који утече у уточиште, да би се вратио да живи у својој земљи пре него умре свештеник;
33. Да не бисте скврнили земљу у којој сте, јер крв она скврни земљу, а земља се не може очистити од крви која се пролије на њој другачије него крвљу оног који је пролије.
34. Зато не скврните земље у којој наставате и у којој ја наставам, јер ја Господ наставам усред синова Израиљевих.