Исус Навин, глава 14

 

1. А ово је што добише наследство синови Израиљеви у земљи хананској, што разделише у наследство Елеазар свештеник и Исус син Навин и поглавари породица отачких по племенима синова Израиљевих,

4 Мој. 34:17

2. Жребом делећи им наследство, као што заповеди Господ преко Мојсија, међу девет племена и половину племена.

4 Мој. 26:55, Псал. 16:5, Приче 16:33, Приче 18:18

3. Јер Мојсије даде наследство двема племенима и половини племена с ове стране Јордана, а Левитима не даде наследство међу њима.

4 Мој. 32:29, Ис.Н. 13:8

4. Јер синова Јосифових беху два племена: Манасијино и Јефремово, и Левитима не даше део у земљи, осим градова у којима ће живети и подграђа њихових за стоку њихову и за благо њихово.

1 Мој. 48:5, 1 Дн. 5:1

5. Како беше заповедио Господ Мојсију, тако учинише синови Израиљеви и поделише земљу.

4 Мој. 35:2, Ис.Н. 21:2, Језек. 45:1

6. А синови Јудини дођоше к Исусу у Галгал, и рече му Халев син Јефонијин Кенезеј: Ти знаш шта је казао Господ Мојсију слузи Божјем за ме и за те у Кадис-Варнији.

4 Мој. 13:27, 4 Мој. 32:12, 5 Мој. 1:19, 5 Мој. 1:36, Ис.Н. 15:17

7. Било ми је четрдесет година кад ме посла Мојсије слуга Господњи из Кадис-Варније да уходим земљу, и јавих му ствар, како ми је било у срцу.

8. А браћа моја што иђоше са мном уплашише срце народу; али се ја једнако држах Господа Бога свог.

5 Мој. 1:36, Откр. 14:4

9. И закле се Мојсије онај дан говорећи: Заиста земља по којој си ходио ногама својим, допашће теби у наследство и синовима твојим довека; јер си се сасвим држао Господа Бога мог.

4 Мој. 13:23, Ис.Н. 1:3, Суд. 1:20

10. А сада, ето, сачува ме Господ у животу, као што је рекао; има већ четрдесет и пет година како то рече Господ Мојсију, кад Израиљ иђаше по пустињи; и сад, ето, има ми данас осамдесет и пет година.

4 Мој. 14:30, Ис.Н. 13:1, Псал. 90:10

11. И данас сам јоште крепак, као што сам био кад ме је Мојсије слао; крепост ми је и сад онаква каква је била онда за бој и да одлазим и долазим.

5 Мој. 31:2, 5 Мој. 34:7

12. Зато дај ми сада ову гору, за коју је говорио Господ у онај дан; јер си чуо у онај дан да су онде Енакими и градови велики и тврди; да ако буде Господ са мном, те их истерам, као што је Господ казао.

Ис.Н. 15:14, Суд. 1:20, 1 Сам. 14:6, 2 Дн. 14:11, Псал. 18:32, Псал. 44:3, Псал. 60:12, Псал. 111:8, Псал. 118:10, Рим. 8:31, Филиб. 4:13

13. И Исус га благослови, и даде Хеврон Халеву сину Јефонијином у наследство.

1 Мој. 47:7, Ис.Н. 10:37, Ис.Н. 21:11, 1 Дн. 6:55

14. Зато припаде Хеврон Халеву сину Јефонијином Кенезеју у наследство до данашњег дана, јер се једнако држао Господа Бога Израиљевог.

Ис.Н. 21:12

15. А име Хеврону беше пре Киријат-Арва, а Арва беше велик човек међу Енакимима. И земља почину од рата.

1 Мој. 23:2, Ис.Н. 11:23, Ис.Н. 15:13

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga