1. И живљаше Израиљ у Ситиму, и народ стаде чинити прељубу са кћерима моавским.

2. Оне позиваху народ на жртве својих богова, и народ јеђаше, и клањаше се боговима њиховим.

3. И Израиљ приону уз Велфегора; и разгневи се Господ на Израиља.

4. И рече Господ Мојсију: Узми све кнезове народне, и обеси их Господу према сунцу, да се одврати гнев Господњи од Израиља.

5. И рече Мојсије судијама Израиљевим: Побијте сваки своје који су прионули уз Велфегора.

6. И гле, један између синова Израиљевих дође и доведе к браћи својој једну Мадијанку на очи Мојсију и на очи свему збору синова Израиљевих; а они заплакаше на вратима шатора од састанка.

7. А кад то виде Финес, син Елеазара сина Арона свештеника, уста исред збора и узе копље у руку;

8. И уђе за човеком Израиљцем у шатор, и прободе их обоје, човека Израиљца и ону жену, кроз трбух, и преста погибија међу синовима Израиљевим.

9. И изгибе их од те погибије двадесет и четири хиљаде.

10. Тада рече Господ Мојсију говорећи:

11. Финес, син Елеазара сина Арона свештеника одврати гнев мој од синова Израиљевих отворивши ревност за ме међу њима, да не бих истребио синове Израиљеве у ревности својој.

12. Зато му кажи: Ево дајем му свој завет мирни.

13. И имаће он и семе његово након њега завет свештенства вечног, јер ревнова за Бога свог и очисти синове Израиљеве.

14. А човеку Израиљцу убијеном, који би убијен с Мадијанком, беше име Замрије, син Салманов, кнез од дома оца свог од племена Симеуновог.

15. А убијеној жени Мадијани беше име Хазвија, кћи Сура кнеза народног у дому оца свог међу Мадијанима.

16. И рече Господ Мојсију говорећи:

17. Завојштите на Мадијане, и бијте их;

18. Јер они завојштише на вас преварама својим, и претворише вас Велфегором и Хазвијом кћерју кнеза мадијанског, сестром својом, која би убијена у дан погибије која дође с Фегора.