2. Самуилова, глава 12

 

1. И посла Господ Натана к Давиду; и он дошав к њему рече му: У једном граду беху два човека, један богат а други сиромах.

2 Сам. 14:5, 1 Цар. 20:35, Псал. 51:1, Иса. 39:3, Мат. 21:33, Мат. 21:45, Лука 15:11

2. Богати имаше оваца и говеда врло много;

3. А сиромах немаше ништа до једну малу овчицу, коју беше купио, и храњаше је, те одрасте уза њ и уз децу његову, и јеђаше од његовог залогаја, и из његове чаше пијаше, и на крилу му спаваше, и беше му као кћи.

4. А дође путник к богатом човеку, а њему би жао узети из својих оваца или говеда да зготови путнику који дође к њему; него узе овцу оног сиромаха, и зготови је човеку, који дође к њему.

5. Тада се Давид врло разгневи на оног човека, и рече Натану: Тако жив био Господ, заслужио је смрт онај који је то учинио.

1 Цар. 1:29

6. И овцу нека плати учетворо, што је то учинио и није му жао било.

2 Мој. 22:1, Лука 19:8

7. Тада рече Натан Давиду: Ти си тај. Овако вели Господ Бог Израиљев: Ја сам те помазао за цара над Израиљем, и ја сам те избавио из руку Саулових.

1 Сам. 16:13, 2 Сам. 7:8

8. И дао сам ти дом господара твог, и жене господара твог на крило твоје, дао сам ти дом Израиљев и Јудин; и ако је мало додао бих ти то и то.

9. Зашто си презрео реч Господњу чинећи шта Њему није по вољи? Урију Хетејина убио си мачем и узео си жену његову себи за жену, а њега си убио мачем синова Амонових.

1 Мој. 9:5, 3 Мој. 26:15, 4 Мој. 15:31, 1 Сам. 15:19, 1 Сам. 18:17, 2 Сам. 11:15, 2 Сам. 16:7, 1 Цар. 15:5, Псал. 51:14, Приче 13:13, Иса. 5:24

10. Зато неће се одмаћи мач од дома твог довека, што си ме презрео и узео жену Урије Хетејина да ти буде жена.

Приче 17:13, Амос 7:9

11. Овако вели Господ: Ево, ја ћу подигнути на те зло из дома твог, и узећу жене твоје на твоје очи, и даћу их ближњему твом, те ће спавати са женама твојим на видику свакоме.

5 Мој. 28:30, 2 Сам. 16:11

12. Јер ти си учинио тајно, али ћу ја ово учинити пред свим Израиљем и сваком на видику.

2 Сам. 16:22

13. Тада рече Давид Натану: Сагреших Господу. А Натан рече Давиду: и Господ је пронео грех твој; нећеш умрети.

1 Сам. 15:24, 2 Сам. 24:10, Јов 7:20, Псал. 32:5, Псал. 132:1, Приче 28:13, Мих. 7:18, Зах. 3:4

14. Али што си тим делом дао прилику непријатељима Господњим да хуле, зато ће ти умрети син који ти се родио.

Иса. 52:5, Језек. 36:20, Рим. 2:24, 1 Кор. 11:30

15. Потом Натан отиде својој кући. А Господ удари дете које роди жена Уријина Давиду, те се разболе на смрт.

1 Мој. 4:7, Амос 3:2

16. И Давид се мољаше Богу за дете, и пошћаше се Давид, и дошавши лежаше преко ноћи на земљи.

2 Сам. 13:31, Иса. 26:16, Јер. 18:8

17. И старешине дома његовог усташе око њега да га подигну са земље, али он не хте, нити једе шта с њима.

18. А кад би седми дан, умре дете; и не смеху слуге Давидове јавити му да је дете умрло, јер говораху: Ево, док дете беше живо, говорасмо му, па нас не хте послушати; а како ћемо му казати: Умрло је дете? Хоће га уцвелити.

19. А Давид видећи где слуге његове шапћу међу собом, досети се да је умрло дете; и рече Давид слугама својим: Је ли умрло дете? А они рекоше: Умрло је.

20. Тада Давид уста са земље, и уми се, и намаза се и преобуче се; и отиде у дом Господњи, и поклони се. Потом опет дође кући својој, и заиска да му донесу да једе; и једе.

Рута 3:3, Псал. 95:6, Псал. 103:1, Псал. 103:8, Приче 3:7, Приче 16:6

21. А слуге његове рекоше му: Шта то радиш? Док беше дете живо, постио си и плакао; а кад умре дете, устао си и једеш.

22. А он рече: Док дете беше живо, постио сам и плакао, јер говорах: ко зна, може се смиловати Господ на ме да дете остане живо.

Иса. 38:1, Иса. 38:5, Јона 3:9

23. А сад умрло је; што бих постио? Могу ли га повратити? Ја ћу отићи к њему, али он неће се вратити к мени.

Јов 7:8, Јов 7:9, Јов 10:21, 2 Кор. 5:1, Јевр. 11:10

24. Потом Давид утеши Витсавеју жену своју, и отиде к њој, и леже с њом. И она роди сина, коме наде име Соломун. И мио беше Господу.

1 Дн. 22:9, Мат. 1:6

25. И посла Натана пророка, те му наде име Једидија, ради Господа.

26. А Јоав бијући Раву синова Амонових, узе царски град.

5 Мој. 3:11, 1 Дн. 20:1

27. И посла посланике к Давиду, и рече: Бих Раву, и узех град на води.

28. Него сада скупи остали народ, и стани у логор према граду, и узми га, да га не бих ја узео и моје се име спомињало на њему.

29. И Давид скупивши сав народ отиде на Раву, и удари на њу, и узе је.

30. И узе цару њиховом с главе круну, у којој беше таланат злата, с драгим камењем, и метнуше је на главу Давиду, и однесе из града плен врло велик.

1 Дн. 20:2, Псал. 132:18

31. А народ који беше у њему изведе и метну их под пиле и под бране гвоздене и под секире гвоздене, и сагна их у пећи где се опеке пеку. И тако учини свим градовима синова Амонових. Потом се врати Давид са свим народом у Јерусалим.

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga