1. Мојсијева, глава 50

 

1. Тада Јосиф паде на лице оцу свом, и плака над њим целујући га.

1 Мој. 46:4, 2 Цар. 13:14

2. И заповеди Јосиф слугама својим лекарима да мирисима помажу оца његовог; и лекари помазаше мирисима Израиља.

2 Дн. 16:14, Мат. 26:12, Мар. 16:1

3. И наврши му се четрдесет дана, јер толико дана треба оним које помажу мирисима; и плакаше за њим Мисирци седамдесет дана.

4 Мој. 20:29, 5 Мој. 34:8

4. А кад прођоше жалосни дани, рече Јосиф домашњима Фараоновим говорећи: Ако сам нашао милост пред вама, говорите Фараону и реците:

Јест. 4:2

5. Отац ме је мој заклео говорећи: Ево, ја ћу скоро умрети; у гробу мом, који ископах у земљи хананској, онде ме погреби. Па сада да идем да погребем оца свог, а после ћу опет доћи.

2 Дн. 16:14, Иса. 22:16, Мат. 27:60

6. А Фараон му рече: Иди, погреби оца свог како те је заклео.

7. И отиде Јосиф да погребе оца свог; и с њим пођоше све слуге Фараонове, старешине од дома његовог и све старешине од земље мисирске.

8. И сав дом Јосифов и браћа његова и дом оца његовог; само децу своју и овце своје и говеда своја оставише у земљи гесемској.

9. А пође с њим кола и коњаника толико да беше војска врло велика.

10. А кад дођоше на гумно Атадово, које је с оне стране Јордана, плакаше онде много и врло тужно; и Јосиф учини жалост за оцем својим за седам дана.

1 Сам. 31:13, Јов 2:13, Дела 8:2

11. А људи из оне земље, Хананејци, кад видеше плач на гумну Атадовом, рекоше: У великој су жалости Мисирци. Зато прозваше оно место с оне стране Јордана Жалост мисирска.

12. И учинише му синови његови како им беше заповедио.

13. Однесоше га синови његови у земљу хананску, и погребоше га у пећини на њиви макпелској, коју купи Аврам да има свој гроб у Ефрона Хетејина према Мамрији.

1 Мој. 23:16, 1 Мој. 23:17, Дела 7:16

14. И погребавши оца свог врати се Јосиф у Мисир и браћа његова и сви који беху изашли с њим да погребу оца његовог.

15. А браћа Јосифова видећи где им отац умре, рекоше: Може бити да се Јосиф срди на нас, па ће нам се осветити за све зло што му учинисмо.

Јов 15:21

16. Зато поручише Јосифу: Отац твој заповеди на самрти и рече:

17. Овако кажите Јосифу: Молим те, опрости браћи својој безакоње и грех, што ти пакостише; сада опрости безакоње слугама Бога оца твог. А Јосиф заплака се кад му то рекоше.

1 Мој. 49:25, Приче 28:13

18. После дођоше и браћа његова и падоше пред њим и рекоше: Ево смо слуге твоје.

1 Мој. 37:7, 1 Мој. 37:10

19. А Јосиф им рече: Не бојте се, зар сам ја место Бога?

5 Мој. 32:35, Рим. 12:19, Јевр. 10:30

20. Ви сте мислили зло по ме, али је Бог мислио добро, да учини шта се данас збива, да се сачува у животу многи народ.

1 Мој. 45:5, 1 Мој. 45:7, Псал. 56:5, Иса. 10:7, Дела 3:13

21. Не бојте се дакле; ја ћу хранити вас и вашу децу. Тако их утеши и ослободи.

1 Мој. 47:12, Мат. 5:44

22. Тако живљаше Јосиф у Мисиру с домом оца свог, и поживе сто и десет година.

23. И виде Јосиф синове Јефремове до трећег колена; и синови Махира сина Манасијиног родише се и одрастоше на коленима Јосифовим.

1 Мој. 30:3, Јов 42:16

24. И рече Јосиф браћи својој: Ја ћу скоро умрети; али ће вас зацело Бог походити, и извешће вас из ове земље у земљу за коју се заклео Авраму, Исаку и Јакову.

1 Мој. 26:3, 1 Мој. 48:21, 2 Мој. 3:16, 4 Мој. 11:12, Јевр. 11:22

25. И закле Јосиф синове Израиљеве и рече: Заиста ће вас походити Бог; а ви онда однесите кости моје одавде.

1 Мој. 47:29, 2 Мој. 13:19, Ис.Н. 24:32

26. Потом умре Јосиф, а беше му сто и десет година; и помазавши га мирисима метнуше га у ковчег у Мисиру.

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Sledeca knjiga