1. Мојсијева, глава 45

 

1. Тада Јосиф не могући се уздржати пред осталима који стајаху око њега, повика: Изађите сви напоље. Тако не оста нико код њега кад се Јосиф показа браћи својој.

2. Па бризну плакати тако да чуше Мисирци, чу и дом Фараонов.

1 Мој. 43:30

3. И рече Јосиф браћи својој: Ја сам Јосиф; је ли ми отац још у животу? Али му браћа не могаху одговорити, јер се препадоше од њега.

Дела 7:13

4. А Јосиф рече браћи својој: Приступите ближе к мени. И приступише; а он рече ја сам Јосиф брат ваш, ког продадосте у Мисир.

1 Мој. 37:28

5. А сада немојте жалити нити се кајати што ме продадосте овамо, јер Бог мене посла пред вама ради живота вашег.

1 Мој. 50:20, 5 Мој. 23:14, 2 Сам. 16:10, Јов 5:19, Јов 39:3, Псал. 33:18, Псал. 37:18, Псал. 62:11, Псал. 73:1, Псал. 105:6, Иса. 40:2, Дела 4:24, 2 Кор. 2:7, Филим. 1:15, 2 Пет. 2:9

6. Јер је већ две године дана глад у земљи, а биће још пет година, где неће бити ни орања ни жетве.

7. А Бог ме посла пред вама, да вас сачува на земљи и да вам избави живот избављењем превеликим.

8. И тако нисте ме ви оправили овамо него сам Бог, који ме постави оцем Фараону и господарем од свега дома његовог и старешином над свом земљом мисирском.

1 Мој. 41:43, Суд. 17:10, Јов 29:16

9. Вратите се брже к оцу мом и кажите му: Овако вели син твој Јосиф: Бог ме је поставио господарем свему Мисиру, ходи к мени, немој оклевати.

Дела 7:14

10. Седећеш у земљи гесемској и бићеш близу мене, ти и синови твоји и синови синова твојих, и овце твоје и говеда твоја и шта је год твоје.

1 Мој. 46:28, 1 Мој. 47:1

11. И ја ћу те хранити онде, јер ће још пет година бити глад, да не погинеш од глади ти и дом твој и шта је год твоје.

1 Тим. 5:4

12. А ето видите очима својим, и брат мој Венијамин својим очима, да вам ја из уста говорим.

1 Мој. 42:23

13. Кажите оцу мом сву славу моју у Мисиру и шта сте год видели; похитајте и доведите овамо оца мог.

4 Мој. 18:12, 4 Мој. 18:29, Дела 7:14

14. Тада паде око врата Венијамину брату свом и плака. И Венијамин плака о врату његовом.

1 Мој. 43:30, 1 Мој. 45:2, 1 Мој. 46:29

15. И изљуби сву браћу своју и исплака се над њима. Потом се браћа његова разговараху с њим.

16. И чу се глас у кући Фараоновој, и рекоше: Дођоше браћа Јосифу. И мило би Фараону и слугама његовим;

17. И рече Фараон Јосифу: Кажи браћи својој: Овако учините: натоварите магарце своје, па идите и вратите се у земљу хананску,

18. Па узмите оца свог и чељад своју, и дођите к мени, и даћу вам најбоље што има у земљи мисирској, и јешћете најбоље обиље ове земље.

1 Мој. 27:28

19. А ти им заповеди: Овако учините: узмите са собом из земље мисирске кола за децу своју и за жене своје, и поведите оца свог и дођите овамо;

20. А на покућство своје не гледајте, јер шта има најбоље у свој земљи мисирској ваше је.

21. И синови Израиљеви учинише тако; и Јосиф им даде кола по заповести Фараоновој; даде им и брашњенице на пут.

22. И свакоме даде по две хаљине, а Венијамину даде триста сребрника и петоре хаљине.

1 Мој. 43:34

23. А оцу свом посла још десет магараца натоварених најлепших ствари што има у Мисиру, и десет магарица натоварених жита и хлеба и јестива оцу на пут.

24. Тако оправи браћу своју, и пођоше; и рече им: Немојте се корити путем.

25. Тако се вратише из Мисира, и дођоше у земљу хананску к Јакову оцу свом.

26. И јавише му и рекоше: Још је жив Јосиф, и заповеда над свом земљом мисирском. А у њему срце пренеможе, јер им не вероваше.

Јов 29:24, Псал. 126:1, Лука 24:11, Лука 24:41

27. Али кад му казаше све речи Јосифове, које им је Јосиф рекао, и виде кола, која посла Јосиф по оца, тада оживе дух Јакова оца њиховог;

28. И рече Израиљ: Доста ми је кад је још жив син мој Јосиф; идем да га видим докле нисам умро.

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Sledeca knjiga