Немија, глава 5

 

1. И стаде велика вика људи и жена на браћу њихову Јудејце.

3 Мој. 25:35, 5 Мој. 15:7, Иса. 5:7, Јаков 5:4

2. Јер неки говораху: Нас и синова наших и кћери наших има много; да добавимо жита да једемо и останемо живи.

1 Мој. 41:57, Агеј 1:6

3. Други опет говораху: Да заложимо поља своја и винограде и куће да добијемо жита у овој глади.

4. Још други говораху, да узајмимо новаца на поља своја и винограде за данак царски.

5. А тело је наше као тело браће наше, синови наши као њихови синови и ето треба да дамо синове своје и кћери своје у робље, и неке кћери наше већ су робиње, а ми не можемо ништа, јер поља наша и винограде наше држе други.

1 Мој. 37:27, 2 Мој. 21:7, Иса. 58:7, Мат. 18:25, Дела 17:6

6. Зато се расрдих врло кад чух вику њихову и те речи.

2 Мој. 11:8, Нем. 13:8, Мар. 3:5, Ефес. 4:26

7. И смислих у срцу свом и укорих кнезове и поглаваре, и рекох им: Ви мећете бремена сваки на брата свог. И сазвах велики збор њих ради.

2 Мој. 22:25, 3 Мој. 19:17, 5 Мој. 23:19, Псал. 15:5, Псал. 109:11, Приче 27:5, Мат. 18:17, 1 Тим. 5:20

8. И рекох им: Ми откуписмо колико могасмо браћу своју Јудејце што беху продани народима; а ви ли ћете продавати браћу своју или ћете се продавати нама? А они умукоше и не нађоше шта би одговорили.

3 Мој. 25:48

9. И рекох: Није добро шта радите. Не треба ли вам ходити у страху Бога нашег да нам се не ругају народи, непријатељи наши?

1 Мој. 13:7, 1 Мој. 20:11, 3 Мој. 25:36, 2 Сам. 12:14, Дела 9:31, Рим. 2:24, Титу 2:5, 1 Пет. 2:12

10. И ја и браћа моја и момци моји давали смо им новаца и жита; али опростимо им тај дуг.

11. Хајде вратите им данас поља њихова и винограде и маслинике и куће и што им на стотину узимасте од новца и жита и вина и уља.

Јер. 34:9

12. А они одговорише: Вратићемо и нећемо искати од њих; учинићемо како велиш. Тада сазвах свештенике, и заклех их да ће тако учинити.

Језд. 10:5, Јер. 34:8

13. И истресох недра своја и рекох: Овако да истресе Бог сваког из куће његове и из труда његовог ко год не испуни ове речи, и овако да се истресе и буде празан. И сав збор рече: Амин. И хвалише Господа, и учини народ по тој речи.

2 Цар. 23:3, Зах. 5:4, Мат. 10:14, Дела 13:51

14. И откад ми цар заповеди да им будем управитељ у земљи Јудиној, од године двадесете до тридесет друге године цара Артаксеркса, дванаест година, ја и браћа моја не једосмо хране управитељске.

Нем. 2:6, Нем. 13:6, 1 Кор. 9:4

15. А пређашњи управитељи који беху пре мене беху тешки народу узимајући од њега хлеб и вино осим четрдесет сикала сребра, и слуге њихове заповедаху по народу. Али ја тако не чиних бојећи се Бога.

1 Мој. 42:18, Јов 31:23, Псал. 112:1, Приче 16:6, Проп. 12:13, Плач 5:8, Лука 18:2, 1 Кор. 11:9

16. Него и око грађења зида радих, и не куписмо њиве; и сви момци моји беху скупа онде на послу.

17. И Јудејаца и поглавара сто и педесет људи и који долажаху к нама из околних народа беху за мојим столом.

2 Сам. 9:7

18. И готовљаше се сваки дан по једно говече, шест оваца, избраних, и птице готовљаху ми се, и сваких десет дана даваше се свакојаког вина изобила. И опет не исках хране управитељске; јер служба беше тешка народу.

1 Цар. 4:22

19. Помени ме Боже мој на добро за све што сам чинио овом народу.

Нем. 13:22

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga