1. А после две године дана усни Фараон, а он стоји на једној реци.

2. И гле, из реке изађе седам крава лепих и дебелих, и стадоше пасти по обали.

3. И гле, иза њих изађе из реке седам других крава, ружних и мршавих, и стадоше поред оних крава на обали.

4. И ове краве ружне и мршаве поједоше оних седам крава лепих и дебелих. У том се пробуди Фараон.

5. Па опет заспав усни другом, а то седам класова израсте из једног стабла једрих и лепих;

6. А иза њих исклија седам класова малих и штурих;

7. Па ови класови мали поједоше оних седам великих и једрих. У том се пробуди Фараон и виде да је сан.

8. И кад би ујутру, он се забрину у духу, и пославши сазва све гатаре мисирске и све мудраце, и приповеди им шта је снио; али нико не може казати Фараону шта значи.

9. Тада проговори старешина над пехарницима Фараону и рече: Данас се опоменух греха свог.

10. Кад се Фараон расрди на слуге своје и баци у тамницу у кући заповедника стражарског мене и старешину над хлебарима,

11. Уснисмо једну ноћ ја и он, сваки за себе по значењу сна свог уснисмо.

12. А онде беше с нама момче Јеврејче, слуга заповедника стражарског, и ми му приповедисмо сне, а он нам каза шта чији сан значи.

13. И зби се како нам каза: мене поврати Фараон у службу, а оног обеси.

14. Тада Фараон посла по Јосифа, и брже га изведоше из тамнице, а он се обрија и преобуче се, те изађе пред Фараона.

15. А Фараон рече Јосифу: Усних сан, па ми нико не уме да каже шта значи; а за тебе чујем да умеш казивати сне.

16. А Јосиф одговори Фараону и рече: То није у мојој власти, Бог ће јавити добро Фараону.

17. И рече Фараон Јосифу: Усних, а ја стојим крај реке на обали.

18. И гле, из реке изађе седам крава дебелих и лепих, те стадоше пасти по обали.

19. И гле, иза њих изађе седам других крава рђавих, и врло ружних и мршавих, каквих нисам видео у целој земљи мисирској.

20. И ове краве мршаве и ружне поједоше оних седам дебелих,

21. И кад им бише у трбуху, не познаваше се да су им у трбуху, него опет беху онако ружне као пре. У том се пробудих.

22. Па опет усних, а то седам класова израсте из једног стабла једрих и лепих;

23. А иза њих исклија седам малих, танких и штурих.

24. И ови танки класови прождреше оних седам лепих. И ово приповедих гатарима, али ми ни један не зна казати шта значи.

25. А Јосиф рече Фараону: Оба су сна Фараонова једнака; Бог јавља Фараону шта је наумио.

26. Седам лепих крава јесу седам година, и седам лепих класова јесу седам година; оба су сна једнака.

27. А седам крава мршавих и ружних, што изађоше иза оних, јесу седам година; и седам класова ситних и штурих биће седам година гладних.

28. То је што рекох Фараону: Бог каже Фараону шта је наумио.

29. Ево доћи ће седам година врло родних свој земљи мисирској.

30. А иза њих настаће седам гладних година, где ће се заборавити све обиље у земљи мисирској, јер ће глад сатрти земљу,

31. Те се неће знати то обиље у земљи од глади потоње, јер ће бити врло велика.

32. А што је два пута узастопце Фараон снио, то је зато што је зацело Бог тако наумио, и на скоро ће то учинити Бог.

33. Него сада нека потражи Фараон човека мудрог и разумног, па нека га постави над земљом мисирском.

34. И нека гледа Фараон да постави старешине по земљи, и покупи петину по земљи мисирској за седам родних година;

35. Нека скупљају од сваког жита за родних година које иду, и нека снесу под руку Фараонову сваког жита у све градове, и нека чувају,

36. Да се нађе хране земљи за седам година гладних, кад настану, да не пропадне земља од глади.

37. И ово се учини добро Фараону и свим слугама његовим.

38. И рече Фараон слугама својим: Можемо ли наћи човека какав је овај, у коме би дух био Божји?

39. Па рече Фараон Јосифу: Кад је теби јавио Бог све ово, нема никога тако мудрог и разумног као што си ти.

40. Ти ћеш бити над домом мојим, и сав ће ти народ мој уста љубити; само ћу овим престолом бити већи од тебе.

41. И још рече Фараон Јосифу: Ево, постављам те над свом земљом мисирском.

42. И скиде Фараон прстен с руке своје и метну га Јосифу на руку, и обуче га у хаљине од танког платна, и обеси му златну верижицу о врату,

43. И посади га на кола која беху друга за његовим, и заповеди да пред њим вичу: Клањајте се! И да га је поставио над свом земљом мисирском.

44. И још рече Фараон Јосифу: Ја сам Фараон, али без тебе неће нико маћи руке своје ни ноге своје у свој земљи мисирској.

45. И даде Фараон Јосифу име Псонтомфаних, и ожени га Асенетом кћерју Потифере свештеника онског. И пође Јосиф по земљи мисирској.

46. А беше Јосифу тридесет година кад изађе пред Фараона цара мисирског. И отишавши од Фараона обиђе сву земљу мисирску.

47. И за седам родних година роди земља свашта изобила.

48. И стаде Јосиф купити за тих седам година сваког жита што беше по земљи мисирској, и сносити жито у градове; у сваки град сношаше жито с њива које беху око њега.

49. Тако накупи Јосиф жита врло много колико је песка морског, тако да га преста мерити, јер му не беше броја.

50. И докле још не наста гладна година, родише се Јосифу два сина, које му роди Асенета кћи Потифере свештеника онског.

51. И првенцу надеде Јосиф име Манасија, говорећи: Јер ми Бог даде да заборавим сву муку своју и сав дом оца свог.

52. А другом надеде име Јефрем, говорећи: Јер ми Бог даде да растем у земљи невоље своје.

53. Али прође седам година родних у земљи мисирској;

54. И наста седам година гладних, као што је Јосиф напред казао. И беше глад по свим земљама, а по свој земљи мисирској беше хлеба.

55. Али најпосле наста глад и по свој земљи мисирској, и народ повика к Фараону за хлеб; а Фараон рече свима Мисирцима: Идите к Јосифу, па шта вам он каже оно чините.

56. И кад глад беше по свој земљи, отвори Јосиф све житнице, и продаваше Мисирцима. И глад поста врло велика у земљи мисирској.

57. И из свих земаља долажаху у Мисир к Јосифу да купују; јер поста глад у свакој земљи.