Исус Навин, глава 13
1. А Исус већ беше стар и временит, и рече му Господ: Ти си стар и временит, а земље је остало врло много да се освоји.
2. Ово је земља што је остала: све међе филистејске и сва гесурска,
3. Од Сиора, који је пред Мисиром, до међе акаронске на север; то припада Хананејима; пет кнежевина филистејских, газејска, азотска, аскалонска, гетејска и акаронска, и Авеји;
4. С југа сва земља хананејска и Меара, што припада Сидонцима до Афека, до међе аморејске.
5. И земља гивлејска и сав Ливан к истоку, од Вал-Гада под гором Ермоном па до уласка ематског;
6. Све који живе у тој гори од Ливана до воде Мисрефота, све Сидонце ја ћу отерати испред синова Израиљевих; само је раздели жребом Израиљу у наследство, као што сам ти заповедио.
7. Раздели дакле ту земљу у наследство међу девет племена и половину племена Манасијиног.
8. Јер с другом половином племе Рувимово и Гадово примише свој део, који им даде Мојсије с оне стране Јордана к истоку, како им даде Мојсије слуга Господњи,
9. Од Ароира који је на брегу потока Арнона и града насред потока, и сву равницу медевску до Девона,
10. И све градове Сиона цара аморејског, који царова у Есевону, до међе синова Амонових,
11. И Галад и међу гесурску и махатску и сву гору ермонску и сав Васан до Салхе;
12. Све царство Огово у Васану, који Ог царова у Астароту и Едрајину и беше остао од Рафаја; а Мојсије их поби и истреби.
13. Али Гесуреја и Махатеја не изагнаше синови Израиљеви, него Гесуреји и Махатеји осташе међу Израиљем до данас.
14. Само племену Левијевом не даде наследство; жртве огњене Господа Бога Израиљевог јесу наследство његово, као што му је рекао.
15. А даде Мојсије племену синова Рувимових по породицама њиховим,
16. И међе им беху од Ароира који је на брегу потока Арнона, и град који је на сред потока, и сва раван до Медеве,
17. Есевон са свим градовима својим у равни, Девон и Вамот-Вал и Вет-Валмеон,
19. И Киријатајим и Сивма и Зарет-Сар на гори код долине,
20. И Вет-Фегор и Аздот-Фазга и Вет-Јесимот,
21. И сви градови у равни, и све царство Сиона цара аморејског, који царова у Есевону, ког уби Мојсије с кнезовима мадијанским, Евијом и Рекемом и Суром и Уром и Ревом, кнезовима Сионовим, који живљаху у оној земљи.
22. И Валама сина Веоровог, врача, убише синови Израиљеви мачем с другима побијеним.
23. И беху међе синова Рувимових Јордан с међама својим. То је наследство синова Рувимових по породицама њиховим, градови и села њихова.
24. И даде Мојсије племену Гадовом, синовима Гадовим по породицама њиховим,
25. И беху им међе Јазир и сви градови галадски и половина земље синова Амонових до Ароира који је према Рави,
26. И од Есевона до Рамот-Миспе и Ветонима, и од Маханаима до међе давирске;
27. И у долини Вет-Аран и Вет-Нимра и Сокот и Сафон; остатак царства Сиона цара есевонског, Јордан и међа његова до краја мора хинеротског с оне стране Јордана на исток.
28. То је наследство синова Гадових по породицама њиховим, градови и села њихова.
29. И даде Мојсије половини племена Манасијиног, и доби половина племена синова Манасијиних по породицама својим;
30. Међа им беше од Маханаима, сав Васан, све царство Ога цара васанског, и сва села Јаирова, што су у Васану, шездесет градова.
31. И половина Галада, и Астарот и Едрајин, градови царства Оговог у Васану, допадоше синовима Махира сина Манасијиног, половини синова Махирових по породицама њиховим.
32. То је што раздели у наследство Мојсије у пољу моавском с оне стране Јордана према Јерихону на истоку.
33. А племену Левијевом не даде Мојсије наследство; Господ је Бог Израиљев њихово наследство, као што им је рекао.
 |
 |
 |
 |
 |