2. Самуилова, глава 11

 

1. А кад прође година, у време кад цареви иду на војску, посла Давид Јоава и слуге своје с њим, и свега Израиља, те потираху синове Амонове, и опколише Раву; а Давид оста у Јерусалиму.

1 Дн. 20:1

2. И пред вече уста Давид с постеље своје, и ходајући по крову царског двора угледа с крова жену где се мије, а жена беше врло лепа на очи.

1 Мој. 34:2, 5 Мој. 22:8, Јов 31:1, Псал. 119:37, Мат. 5:28

3. И Давид посла да пропитају за жену и рекоше: Није ли то Витсавеја кћи Елијамова, жена Урије Хетејина?

2 Сам. 12:3, 2 Сам. 23:39

4. И Давид посла посланике да је доведу; и кад дође к њему, он леже с њом, а она се беше очистила од нечистоте своје; после се врати својој кући.

2 Мој. 20:17, 3 Мој. 15:19, 3 Мој. 18:20, Јевр. 13:4, Јаков 1:14

5. И затрудне жена, те посла и јави Давиду говорећи: Трудна сам.

3 Мој. 20:10

6. Тада Давид посла к Јоаву и поручи: Пошљи ми Урију Хетејина. И посла Јоав Урију к Давиду.

7. И кад Урија дође к њему, запита га Давид како је Јоав и како је народ и како иде рат.

8. Потом рече Давид Урији: Иди кући својој, и опери ноге своје. И Урија изиђе из царевог двора, а за њим изнесоше јело царско.

1 Мој. 18:4, Псал. 44:21, Псал. 55:21

9. Али Урија леже на вратима двора царевог са свим слугама господара свог, и не отиде кући својој.

Јов 5:12

10. И јавише Давиду говорећи: Урија није отишао кући својој. А Давид рече Урији: Ниси ли дошао с пута? Зашто не идеш кући својој?

11. А Урија рече Давиду: Ковчег и Израиљ и Јуда стоје по шаторима, и Јоав господар мој и слуге господара мог стоје у пољу, па како бих ја ушао у кућу своју да једем и пијем и спавам са женом својом? Тако ти био жив и тако била жива душа твоја, нећу то учинити.

1 Сам. 4:4, 2 Сам. 7:2, 2 Сам. 7:6, 2 Сам. 20:6, 1 Дн. 11:41, Мат. 10:25, 2 Тим. 2:3

12. Тада рече Давид Урији: Остани овде још данас, па ћу те сутра отпустити. Тако оста Урија у Јерусалиму онај дан и сутрадан.

Јов 20:12

13. И позва га Давид да једе и пије с њим, те га опије. А увече отиде, те леже на постељу своју са слугама господара свог, а кући својој не отиде.

1 Мој. 9:21, 2 Мој. 32:21, Приче 20:1, Приче 23:29, Ос. 4:11, Гал. 5:21

14. А ујутру написа Давид књигу Јоаву, и посла по Урији.

1 Цар. 21:8, Псал. 19:13, Псал. 62:9, Проп. 8:11, Јер. 9:1, Мих. 7:3

15. А у књизи писа и рече: Наместите Урију где је најжешћи бој, па се узмакните од њега да би га убили да погине.

1 Сам. 18:17, 2 Сам. 12:9

16. И Јоав опколивши град намести Урију на место где је знао да су најхрабрији људи.

17. И изиђоше људи из града и побише се с Јудом. И погибе из народа неколико слуга Давидових; погибе и Урија Хетејин.

18. Тада Јоав посла к Давиду, и јави му све што би у боју.

19. И заповеди гласнику говорећи: Кад приповедиш цару све што је било у боју,

20. Ако се разгневи цар и рече ти: Зашто сте ишли тако близу града да се бијете? Зар нисте знали како се стреља с града?

21. Ко је убио Авимелеха сина Јерувесетовог? Није ли жена бацила на њ комад жрвња са зида, те погибе у Тевесу? Зашто сте ишли близу зида? Тада реци: Погинуо је и слуга твој Урија Хетејин.

Суд. 6:32, Суд. 9:53, 2 Сам. 20:21, Јов 31:3

22. И отиде гласник, и дошавши јави Давиду све за шта га је послао Јоав.

23. И рече гласник Давиду: Беху јачи од нас, и изиђоше у поље на нас, али их узбисмо до врата градских.

24. А стрелци стадоше стрељати на слуге твоје са зида, и погибе неколико слуга царевих, тако и слуга твој Урија Хетејин погибе.

25. Тада рече Давид гласнику: Овако реци Јоаву: Не буди зловољан за то; јер мач прождире сад овог сад оног; удри још јаче на град и раскопај га. Тако га охрабри.

26. А жена Уријина чувши да је погинуо муж њен Урија, плака за мужем својим.

27. А кад прође жалост, посла Давид и узе је у кућу своју, и она му поста жена, и роди му сина. Али не беше по вољи Господу шта учини Давид.

2 Сам. 12:9

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga