1. Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.

2. Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио.

3. Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели.

4. Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!

5. С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.

6. Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.

7. Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш.

8. Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека.

9. Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.

10. Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.

11. Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас.

12. У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене.

13. Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.

14. Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.

15. Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.

16. Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.

17. Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој.

18. Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог.

19. Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,

20. Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем,

21. Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.

22. А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.

23. Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.

24. Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?

25. Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.

26. Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.