Проповедник, глава 3

 

1. Свему има време, и сваком послу под небом има време.

Проп. 8:6, Мар. 2:20, 1 Кор. 16:12

2. Има време кад се рађа, и време кад се умире; време кад се сади, и време кад се чупа посађено;

1 Мој. 47:29, Јов 7:1, Иса. 38:1, Јован 11:14, Јевр. 9:27

3. Време кад се убија, и време кад се исцељује; време кад се разваљује, и време кад се гради.

1 Мој. 9:6, 1 Сам. 2:6, Ос. 6:1

4. Време плачу и време смеху; време ридању и време игрању;

2 Мој. 15:20, 2 Сам. 6:16, Псал. 149:3

5. Време кад се размеће камење, и време кад се скупља камење; време кад се грли, и време кад се оставља грљење;

6. Време кад се тече, и време кад се губи; време кад се чува, и време кад се баца;

7. Време кад се дере, и време кад се сашива; време кад се ћути и време кад се говори.

Амос 5:13

8. Време кад се љуби, и време кад се мрзи; време рату и време миру.

Лука 14:26

9. Каква је корист ономе који ради од оног око чега се труди?

Проп. 1:3

10. Видео сам послове које је Бог дао синовима људским да се муче око њих.

Проп. 1:13

11. Све је учинио да је лепо у своје време, и савет метнуо им је у срце, али да не може човек докучити дела која Бог твори, ни почетка ни краја.

5 Мој. 32:4, Проп. 7:23, Проп. 8:17, Рим. 11:33

12. Дознах да нема ништа боље за њих него да се веселе и чине добро за живота свог.

13. И кад сваки човек једе и пије и ужива добра од сваког труда свог, то је дар Божји.

Проп. 2:24, Проп. 5:19, Проп. 9:9

14. Дознах да шта год твори Бог оно траје довека, не може му се ништа додати нити се од тога може шта одузети; и Бог твори да би Га се бојали.

Јаков 1:17

15. Шта је било то је сада, и шта ће бити то је већ било; јер Бог повраћа шта је прошло.

Проп. 1:9, Проп. 6:10

16. Још видех под сунцем где је место суда безбожност и место правде безбожност.

Проп. 5:8

17. И рекох у срцу свом: Бог ће судити праведнику и безбожнику; јер има време свему и сваком послу.

Јов 34:11, Проп. 3:1, Мат. 16:27, Рим. 2:6, 2 Кор. 5:10, 2 Сол. 1:6

18. Рекох у срцу свом за синове људске да им је Бог показао да виде да су као стока.

19. Јер шта бива синовима људским то бива и стоци, једнако им бива; како гине она тако гину и они, и сви имају исти дух; и човек ништа није бољи од стоке, јер је све таштина.

Псал. 49:12

20. Све иде на једно место; све је од праха и све се враћа у прах.

1 Мој. 3:19

21. Ко зна да дух синова људских иде горе, а дух стоке да иде доле под земљу?

22. Зато видех да ништа нема боље човеку него да се весели оним што ради, јер му је то део; јер ко ће га довести да види шта ће бити после њега?

Проп. 2:10, Проп. 7:14, Проп. 9:6

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga