Јездра, глава 9

 

1. А кад се то сврши, приступише к мени кнезови говорећи: Народ Израиљев и свештеници и Левити нису се одвојили од народа земаљских ради гадова њихових, од Хананеја, Хетеја, Ферезеја, Јевусеја, Амонаца, Моаваца, Мисираца и Амореја.

5 Мој. 12:30, Нем. 9:2

2. Јер узеше кћери њихове себи и синовима својим, те се помеша свето семе с народима земаљским; и рука свештеничка и главарска беше прва у том преступу.

2 Мој. 22:31, 5 Мој. 7:3, Језд. 10:10, 2 Кор. 6:14

3. И кад чух то, раздрех хаљину своју и плашт свој, и скубох косу с главе своје и браду своју, и седох тужан.

Псал. 143:4, Иса. 15:2

4. И скупише се к мени сви који се бојаху речи Бога Израиљевог за преступ оних који дођоше из ропства, а ја сеђах тужан до вечерње жртве.

2 Мој. 29:39, 2 Мој. 29:41, Језд. 10:3, Иса. 66:2

5. А о вечерњој жртви устах од јада свог у раздртој хаљини и плашту, клекавши на колена своја раширих руке своје ка Господу Богу свом,

2 Мој. 9:29, 2 Дн. 6:12, Дан. 9:21

6. И рекох: Боже мој! Стидим се и срамим се подигнути очи своје к Теби, Боже мој; јер безакоња наша намножише се сврх главе и кривице наше нарастоше до неба.

2 Дн. 28:9, Језд. 9:10, Јер. 51:9, Дан. 9:7

7. Од времена отаца својих до данас под кривицом смо великом, и за безакоња своја бисмо предани ми и цареви наши и свештеници наши у руке царевима земаљским под мач, у ропство, у грабеж и у срамоту, као што се види данас.

5 Мој. 28:36, Псал. 106:6, Дан. 9:6

8. А сада зачас дође нам милост од Господа Бога нашег, те нам остави остатак и даде нам клин у светом месту свом да би просветлио очи наше Бог наш и дао нам да мало одахнемо у ропству свом.

Псал. 13:3, Иса. 22:23

9. Јер робље смо, али у ропству нашем није нас оставио Бог наш, него нам даде те нађосмо милост пред царевима персијским давши нам да одахнемо да подигнемо дом Бога свог и оправимо пустолине његове, и давши нам ограду у Јудеји у Јерусалиму.

Језд. 7:28, Нем. 9:36, Псал. 136:23, Иса. 5:2

10. Сада дакле шта да кажемо, Боже наш, после тога? Јер остависмо заповести Твоје,

11. Које си заповедио преко слуга својих пророка говорећи: Земља у коју идете да је наследите земља је нечиста од нечистоте народа земаљских, с гадова њихових, којима је напунише од краја до краја у нечистоти својој.

12. И зато кћери својих не дајите за синове њихове, и кћери њихових не узимајте за синове своје, и не тражите мир њихов ни добро њихово до века да бисте се окрепили, јели добра оне земље и оставили је у наследство синовима својим довека.

1 Мој. 18:19, 2 Мој. 23:32, 5 Мој. 7:3, 5 Мој. 23:6, Ис.Н. 23:12, 2 Дн. 19:2, Приче 13:22, Мат. 5:43

13. И после свега што дође на нас за зла дела наша и за велику кривицу нашу, јер си нас, Боже наш, покарао мање него што греси наши заслужују, и дао си нам остатак овакав,

Јов 11:6, Псал. 103:10

14. Еда ли ћемо опет преступати заповести Твоје и пријатељити се с овим гадним народима? Не би ли се разгневио на нас докле нас не би потро да ни један не остане и не избави се?

2 Мој. 23:32, Суд. 2:2, Јован 5:14, 2 Кор. 6:14, 2 Пет. 2:20

15. Господе Боже Израиљев! Ти си праведан, јер остасмо остатак, као што са види данас. Ево ми смо пред Тобом с кривицом својом, премда се не може стајати пред Тобом за то.

Нем. 9:33, Псал. 130:3, Дан. 9:14, Рим. 3:19

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga